This page looks plain and unstyled because you're using a non-standard compliant browser. To see it in its best form, please upgrade to a browser that supports web standards. It's free and painless.

SREĆNA NOVA GODINA.

Zdravo telo, pametnu glavu, srećne okolnosti, poslušnu tastaturu, budne i maštovite admine, džakove para u kuću da unosite, a iznosite samo ono što ne valja, lepa iznenađenja, druženja i sećanja...................... Želim vam u nastupajućoj godini.

Autor biljanak, 31 Decembar 2011 08:47 | Generalna | Dodaj komentar (18) | Permalink | Trekbekovi (0)

Kada bi nestao novac (ozbiljna sam)

Kriza nikako da prođe, svi iznose svoja rešenja. A mislim da je ono vrlo jednostavno. Treba ukinuti novac. Tada bi sve postalo besplatno. A kako bi funkcionisalo? Jednostavno. Svi bi i dalje bili zaposleni, ali ne bi primali platu. Kada bi nam nešto trebalo otišli bi u prodavnicu i to uzeli. Bez para. Sva roba i usluge bi bile besplatne. Mi bi činili drugima i drugi bi činili nama. Naravno, svi se pitaju kako bi to u praksi izgledalo. Neki bi ušli u radnju i opustošili je. Ali zašto, kada mogu sve uvek dobiti besplatno. Šta bi bio rezultat? Bili bi rasterećeni novčanih problema i osetili bi sigurnost da ćemo uvek moći imati ono što nam treba. Neimaština bi nestala, pljačke i poneko ubistvo, zaposlenost bi drastično porasla. Više bi putovali, družili se, svako bi imao kuću ili stan, zdrave zube sa blistavim osmehom, potrebne lekove... Da bi sve to funkcionisali svi radno sposobni bi morali raditi. Neki bi poslovi nestali, drugi se pojavili. To bi bio jedini uslov za ovakav način života. Nestalo bi izrabljivanja radnika, pohlepe, škrosti. Dobro, možda ne bi nestalo, ali bi postalo besmisleno. Znam ja da će neki reći da mi za tako nešto nislo zreli. Slažem se. Ali zar ne bi mogli malo da se potrudimo? Ostavši bez novca svi bi postali bogati. A to je san većine, zar ne?

Autor biljanak, 28 Decembar 2011 19:43 | Generalna | Dodaj komentar (18) | Permalink | Trekbekovi (0)

Precenjene vrline - doslednost

Pre par godina razgovaram sa godinu dana starijom A. kažem joj "Poslala sam ti poruku", a ona gotovo uvređenim tonom odgovara "Ja ne čitam poruke". Ni danas ne mogu da verujem da sam to čula. Nije to jedini primer nečije doslednosti. Ljudi odluče da mobilni, komjuter, bilo šta, nije dobar za njih i ne odstupaju. Ako malo više zagrebemo ispod površine videćemo neznanje, nezainteresovanost, strah, nesigurnost.... Stvari koje, kada navuku masku doslednosti, deluju prihvatljivo. Izgubuti doslednost znači pružiti šansu trudu, radoznalosti, pokušajima, promašajima, ponovnom dizanju, poderanim kolenima i novoizraslim krilima. Prihvatiti napredak i pronaći sebe u tome. Doprineti. Poznajem ljude koji su došli sa raznih strana i ostali dosledni sebi. Govore onako kako se govorilo u njihovom selu, gradu, državi. Sreća je što se u više država govori istim jezikom, pa se razumemo. Kada doslednost doprinosi našem napretku to je vrlina, kada zbog nje gubimo tada postaje mana koja se zove inat. Da li znate nekoga kome je inat doneo dobro?

Autor biljanak, 27 Decembar 2011 11:08 | Generalna | Dodaj komentar (16) | Permalink | Trekbekovi (0)

Vozačima Hitne pomoći

Idem u Klub lagano šetajući. Nisam ni slutila da sam pronašla najbolje rešenje. Na ulicama se talasa more automobila. Čujem sirene, ali ne morske. To život svira da zavara smrt. Stekla sam naviku da na taj zvuk uvek kažem "neka ti je Bog u pomoći". Pokušavam da odgonetnem odakle dolazi jer ga čujem u blizini, a kola nigde. Napokon me sustižu dvoja kola, tražeći parče asfalta da se provuku do odredišta. I da hoće, drugi vozači ne bi imali gde. Polako odmiču, a sekunde brzo prolaze. Pokušavam da vidim ima li nekoga unutra. Gube se iz vidokruga, a ja razmišljam o vozačima. Svaki dan u borbu ulaze sa vremenom, životom, gužvama, zastojima... Moraju biti vešti, brzi, snalažljivi, sigurni. I zato želim da im čestitam. Neka u godinama koje dolaze imaju platu, a nemaju posla, neka im se putevi otvaraju, neka im život postane prijatelj, a brzina saveznik i da ih nikada ne upoznamo na poslu. Srećno momci (devojke?)!

Autor biljanak, 26 Decembar 2011 20:37 | Generalna | Dodaj komentar (20) | Permalink | Trekbekovi (0)

Čestitke i pozdravi

Svima koji slave neka je srećan Božić. Danas moja najbolja drugarica i kuma slavi rođendan. Želim da joj čestitam. Akrostih za Rajku.... Ruža izbodena trnjem, A umivena suncem, Jutrom prosipa strahove i nade, Korakom premerava sebe, A dušom boji nebo.

Autor biljanak, 25 Decembar 2011 10:21 | Generalna | Dodaj komentar (2) | Permalink | Trekbekovi (0)

Nije dobro imati desetke

Razgovaraju dvoje. Taksista i jedna devojka. Žena, majka, supruga, studentkinja, domaćica. Priča mu o fakultetu. Ima stipendiju, asistent je, u indeksu sve desetke. Previše idealno. Izašla na ispit. Žena koja joj predaje nemački lista ideks. Primećuje: Koleginice, imate sve desetke? Vraća joj indeks i kaže: Vidimo se sledeće godine. Bravo učiteljice, profesorice, ženo, čOVEČE. Ti znaš da savršenstvo ne postoji i da nije dobro biti najbolji. Prospi neki trn još da uspeh ne bude lak, to je za njihovo dobro. Obori, sruši. Kažu da je najbolja sredina. Ti, koja znaš šta znači prosečnost.

Autor biljanak, 24 Decembar 2011 12:13 | Generalna | Dodaj komentar (22) | Permalink | Trekbekovi (0)

Priče o rečima

Sa punom dušom reči potražih pomoć. Ko mi bolje može pomoći od belog papira, neispisanog, otužnog u svojoj belini. - Dobro veče - izustih puna nade. - Treba mi vaša pomoć. - Mhhhh...- promrmlja nevoljko i nastavi da belasa. Sa čudnim osećajem u stomaku reših da ponovim pitanje i malo nakitim, za svaki slučaj. - Dobro veče, stari druže. Dođoh ti prepuna reči k'o brod sa blagom. Osećam da ću napisati tako divne retke, da ćeš ponosno stajati, toliko ponosno da nijedan papir neće moći stati ni ispred tebe, ni iza tebe. Kada bi znao... - Vežbaš za dužu formu... Neki roman, možda? Dugo se znamo i zato osećam podrugljivost u njegovom glasu. Blagu, ali me je zabolela. Jer u ovom trenutku, kada me muči ova boljka, sve što nije po volji - boli. - Ne - tiho izustih - osećam toliku lepotu od reči u sebi, tako, tako...ali...ne mogu ništa napisati. Kada bi bar prva reč...prva rečenica htela da izađe...posle bih ja lako. Papir zašušta. - Svi ste vi isti. Kada ne možete pisati onako kako biste hteli gledate u mene kao u najvećeg neprijatelja, mrzite me, gužvate, bacate u koš... Naježim se kada se setim. I uvek sam ja kriv. Šta očekuješ od mene? Da ti čitam misli? Pišem umesto tebe? Ni sama nisam znala kako mi može pomoći, ali uvek se nadam da će svojom belinom izazvati reči na dvoboj. I kao pobednik nemoćno ležati pod težinom smisla onoga što sam napisala. - Znaš, kažu da trpim svašta. I to je tačno - glas mu posta malo blaži - ali bolje je ići mesec dana sa dušom punom lepih reči, nego pisati sve i svašta i kad ti ide i kad te neće... A mene večeras baš neće. Jedan papir postade mudriji od mene. Rači se komešaju, nikako da se slože i postanu celina. Dve izgubljene bitke u jednom danu. Vajnog li pisca, kukale mu reči.

Autor biljanak, 22 Decembar 2011 09:01 | Generalna | Dodaj komentar (17) | Permalink | Trekbekovi (0)

Hm! Kako odgovoriti?

Kako odgovoriti petogodišnjem detetu kada vas pita. Znaš šta meni nije jasno: - Kako Sveti Nikola živi u crkvi, a vidi ovde da li smo mi dobri? - A kako Sveti Nikola može da uđe i ostavi poklon kada nema ključ? Razne teorije su smišljane. Imate li vi neku svoju?

Autor biljanak, 20 Decembar 2011 23:45 | Generalna | Dodaj komentar (13) | Permalink | Trekbekovi (0)

Srećna slava.

Svima koji danas slave neka je srećno, a posle toga rasterećeno i berićetno. Nekada je to bila i moja slava. Sećanja... Kada sam bila, mala čistila sam dan ranije obuću i stavljala na sve prozore u kući. Sveti Nikola je bio darodavac, dobroj deci je ostavljao poklone. Onoj manje dobroj uz poklone i poneku šibu. Još se sećam zore, ranog buđenja zbog poklončića na prozoru, skupljanja nagrada za dobro ponašanje, uzbuđenja, radosti. I kada sam porasla i shvatila ko se maskira u Svetog Nikolu, još uvek sam stavljala cipelu, ali sada samo simbolično. Sinoć je moj sin vrlo temeljito čistio svoju i Srećkovu obuću. Planirao kako će pogasiti sva svetla i praviti se da spava kako bi na delu uhvatio darodavca. Sveti Nikola je mislio da su bili dobri. Ja se baš ne slažem sa tim, ali šta da radim.

Autor biljanak, 19 Decembar 2011 13:05 | Generalna | Dodaj komentar (22) | Permalink | Trekbekovi (0)

Spajanja

Pišem inspirisana današnjim postovima na blogu. Sanjarenja56 predlaže blogerski klub, Luna71 je oslikala stihove koje je napisala Dalia, a i Suky nas je opet sve lepo uvezao. Da napravim malu digresiju. Promociju prve knjige sam održala u Ruskom domu. Imala sam program koji sam osmislila pokušavajući da izbegnem dosadna razglabanja merodavnih lica. Veče sam započela otvaranjem prve samostalne izložbe jednog mladog slikara. Iako je za potrebe moje promocije hol ustupljen kao mesto gde će biti izložene slike i tu su stajale par dana, mislim da se to može računati kao prva samostalna izložba. Na bini su bile ikone moje prijateljice koja ih radi iz hobija, mladoj pijanistici sam omogućila da nastupi (mada je ona već nastupala), imala sam dvoje mladih recitatora, a i devojčice, balerine su imale svoju tačku. Glavnog muzičara ne spominjem jer je on iskusni scenski vuk. Sve ovo vreme pokušavam da kažem i dokažem kako mislim da mi mali, ni u jedan klan učlanjeni možemo pomoći jedni drugima, spajajući razne umetnosti. Da guramo jedni druge, pomažemo i osmišljavamo trenutke kao što je bila promocija naše knjige. Mi smo kao pruće. Svaki pojedinačni prut lako je slomiti, samo uvezani oni odolevaju svemu. I najvažnije. Ako ne možete da se ugurate u neki klan, napravite svoj. He, he.

Autor biljanak, 16 Decembar 2011 19:15 | Generalna | Dodaj komentar (17) | Permalink | Trekbekovi (0)

Jedan Anin dan

Kroz odškrinut prozor ulazio je vazduh protkan mirisom pokošene trave. Svetlost se probijala kroz staklo tražeći nekoga ko će joj se obradovati. Na krevetu, između izgužvane posteljine, provirivala je Anina noga. Njena majka tiho otvori vrata i proviri u sobu. Zatim polako priđe krevetu i sedne na njegov rub. Lagano spusti ruku na kćerkina leđa i počeška je. - Možda bi princeza mogla jedno jutro ustati i pre dvanaest sati - tiho zapevuši, a onda nastavi da priča - jer ako se devojka do podneva ne probudi pretvoriće u bledu senku koju ni jedan prince neće hteti i onda... - Eeeeee.... Baš si me našla. Je l' moraš odmah da mi pokvariš jutro? - Nije jutro. Sad će podne. - Dobro, dobro. Dva jaja na oko. Ajd' požuri. Majka ustade vrteći glavom i izađe. Ana jednom rukom zbaci pokrivač i izroni u novi dan. Mrzovoljnog pogleda, koji je ispisivao novu stranicu nezadovoljstva u njenom životu, upilji se u jednu tačku. Pokušala je da se seti sna, ali nije bila sigurna da li je sanjala. Uostalom, sećanja joj postaju sve nepouzdaniji prijatelji. Ona gubi sećanja i nju gube iz sećanja. Zamršen filozofski proces se počeo odvijati u njenoj glavi i ona ga preseče jednim pogledom na vrata. Majka je donosila doručak. - Znaš, nisam ja služavka. Samo imam previše razumevanja za tvoju situaciju. Ja bih drugačije da sam na tvom mestu. Majčine reči su propadale u živo blato Aninog jutra. - E, ne mogu sad da mislim. Gladna sam i umorna... Zatim se udobno namesti i stavi tacnu sa doručkom na stomak. Jedući, razgledala je novine sa televizijskim programom. Za petnaestak minuta je počinjala repriza serije čiji je kraj juče propustila jer ju je san prevario. Na brzinu završi sa jelom, ode u kupatilo da se umije i obuče, a onda zauzme najbolje mesto u svom sadašnjem životu - udobnu plavu fotelju. Emocije su počele da se bude i ona oseti kako joj život pulsira sve jače. Uživljavajući se u sudbine serijskih junaka osećala je kako uzbudljiv može biti ovaj svet. Sve krenu svojim tokom. Nove epizode, novi doživljaji, nova uzbuđenja. Saosećanje, osuda, podrška, cela parada ljudskih emocija. U pauzi između dve serije iskoristila bi priliku da ruča, napije se vode, progovori nekoliko rečenica. I onda nazad u nove avanture. Sunce se umorno spuštalo mašući crvenim odsjajem mladom mesecu. Smiraj se neprimetno širio. Ana se, pomalo umorna od borbe protiv zla i nepravde i iscrpljena snažnim emocijama, polako protezala u fotelji i s vremena na vreme zevala. Ignorisala je poglede zvezda koje su je već mesecima zabrinuto posmatrale. Njihov sjaj nije bio doboljan da privuku pažnju. Kada se završio zadnji kadar zadnje serije koju je pratila, Ana zatvori oči i osta tako nekoliko trenutaka. Onda ih otvori, nekoliko puta zatrepta i ubedi sebe kako joj se opet pričinilo da se neka izmaglica stvara pred očima. Ustade i krenu prema kupatilu, a onda zasta, kao da nešto razmišlja i naglo promeni pravac te se zaputi u svoju sobu. Mrzelo ju je da se istušira kada se već nije nešto preterano oznojila i isprljala. Zatim se, zadovoljna što je bila na strani pravde i pomalo zabrinuta zbog sudbine svojih televizijskih prijatlja, opruži na krevetu i pokuša da zaspi snom pravednika.

Autor biljanak, 15 Decembar 2011 22:22 | Generalna | Dodaj komentar (17) | Permalink | Trekbekovi (0)

Veče za aplauze, suze i smeh

Pravi je podvig samostalno objaviti knjigu u Srbiji. Zato ne znam kojim imenom da krstim to što je više od dvadeset stranaca uspelo da izda zajedničku knjigu. Ali tu čudima nije kraj. Sačekali smo dan promocije, upoznali se i... održasmo promociju spontano i lako, kao da smo nekoliko proba imali. Kada sam videla sve te ljude čije sam postove čitala zaključila sam da su blogeri mnogo lep svet. Dve osobe su mi privukle pažnju. U publici je sedela prelepa devojka, sa očima koje su privlačile kao magnet. Kada je počela da plače shvatila sam da suze teku zbog najbolje sestre na svetu. Oduševio me je i jedan dečak. Muvao se oko nas, verovatno mu je bilo zanimljivo što je prisustvovao svojoj prvoj književnoj večeri. Posle promocije je hrabro uzeo mikrofon u ruke i rekao svoje utiske, a kasnije je skupljao potpise od autora. Svratismo posle na čašicu razgovora, ali se ispostavi da smo se na podrum sa buradima namerili, jer priči nikad kraja. Ispričali smo jedni drugima svoje drame, poneku tajnu. Ali ima nešto važnije. Shvatili smo da smo ljudi koji nose pozitivnu energiju i da nam je lepo zajedno. I zato dragi blogeri, pokažite svetu srednji prst i pridružite nam se. Zapamtite samo jedno. Kod nas ima mesta samo za dobre i pozitivne duše.

Autor biljanak, 13 Decembar 2011 20:57 | Generalna | Dodaj komentar (56) | Permalink | Trekbekovi (0)

PAžNJA, PAŽNJA

Nemoj sutra da neko dođe na promociju sa podočnjacima od nespavanja i da zeva na pozornici.:)))))))))))))))))))))))))

Autor biljanak, 11 Decembar 2011 17:31 | Generalna | Dodaj komentar (15) | Permalink | Trekbekovi (0)

Moram da kažem

Gledam prvi program državne televizije. Pričaju u korupciji u zdravstvu. Sutra je dan borbe protiv korupcije. Ljudi se žale na alavost lekara, kukaju kako je korupcija prisutna u velikoj meri, kako ništa ne može da se završi bez para. Verujem da ima lekara koji traže pare, ali i ljudi su krivi. Ovo kažem jer nisam mogla da verujem u ono što čujem. Bila sam dva puta trudna i oba puta sam slušala priče drugih trudnica kako moraju naći doktora ili sestru KOJIMA ćE PLATITI da im pomognu prilikom porođaja. Znači, niko im nije tražio, one su same tražile da plate verujući da će imati bolji tretman. Ja sam se oba puta porodila u Gradskoj bolnici na Zvezdari. Niko mi nije tražio ni dinar. Prvi put sam pitala svog ginekologa da li da potražim nekog lekara koji će me poroditi. Rekao mi je: Idite kao anonimni, moraju da vas porode. Jako je važno znati da vas plaćanje ne oslobađa komplikacija, bolova... I najvažnije. Pre nego što počnete da prosipate fraze o korupciji zapitajte se koliko ste VI KRIVI.

Autor biljanak, 08 Decembar 2011 08:03 | Generalna | Dodaj komentar (14) | Permalink | Trekbekovi (0)

Apatrid

Približava se promocija naše zajedničke knjige. To me podseti na moje dve knjige objavljene pre desetak godina. Verujem da prva knjiga ima posebno mesto i posebne emocije kod autora. Još se sećam trenutka kada sam je uzela u ruke. A bile su neobične okolnosti kada je ugledala svetlo dana. Od 1998. godine pa sve do početka 2001. godine ja sam bila apatrid. Iako sam uspela da dobijem državljanstvo, zbog administrativnih zavrzlama sam bila bez lične karte, zdravstvene knjižice... Kada sam htela da se učlanim u biblioteku saznala sam da ne mogu jer nemam nijedan važeći dokument. Pa ako ne mogu da pozajmim knjigu, mogu da je objavim. Za to mi nisu bili potrebni dokumenti. Ne znam da li je negde u svetu apatrid objavio knjigu, nije ni važno. Promocija je bila u prepunoj sali Ruskog doma, sa recitatorima, balerinama, slikarima i prelepom muzikom.

Autor biljanak, 07 Decembar 2011 11:36 | Generalna | Dodaj komentar (25) | Permalink | Trekbekovi (0)

Powered by blog.rs
Valid XHTML 1.0 Strict - Valid CSS