This page looks plain and unstyled because you're using a non-standard compliant browser. To see it in its best form, please upgrade to a browser that supports web standards. It's free and painless.

Kakav dan

Kakv dan. Pobedio Nole, vaterpolisti osvojili zlato, rukometaši stigli do polufinala. Sada gledam emisiju "Ja imam talenat" i ne mogu da se otrgnem mislima. Koliko mladih, lepih, talentovanih, kreativnih, anonimnih (izuzev sportista) ima u ovoj zemlji, a novine su pune priča i slika o sitnim lopovima, prevarantima, dušama. Kao da naši mladi samo loše rade, piju, drogiraju se... Imamo mi šta da pokažemo, ali nema ko. Novinari vole pikantno, iako propagiraju zdravu hranu.

Autor biljanak, 29 Januar 2012 22:31 | Generalna | Dodaj komentar (22) | Permalink | Trekbekovi (0)

Šta se vidi na žurci

Na moju žalost, potpuno sam netalentovana za muziku. Volim je, ali se sve završava na đuskanju i otvaranju usta. A kod nas mnogi vole da pričaju o falširanju, kvalitetu i nekvalitetu i ostalom. Na žurke vrlo retko idem, pa mi je bio interesantan bend koji je svirao. Svirac, pevač i pevačica (mala suva grančica, a ovo sam rekla bez namere da je uvredim, sa pretpostavkom da ne "hvata" na izgled). Na smenu su pevali. Bilo je sve zastupljeno. Rok, pop, narodna, kolca.... E sad dolazi glavno. Pesme su pevali uglavnom netačno, brže nego što bi trebalo... Ali... Ljudi su pevali, plesali, provodili se. Zato što su reagovali na PESMU. Na reči te pesme. Svoju istoriju kroz njih. Bend je bio samo izvođač radova. A mnogi bendovi ne funkcionišu zato što jedan hoće da svira teško gruvanje, drugi samo ingliške pesme, treći bi da bude raznovsno, pevač nije dovoljno vežbao pa je zaboravio neku reč ili je falširao.... Nisu svi rođeni za Marakanu, ali u nekom klubu bi mogli napraviti solidnu atmosferu da nije nerealnih planova, želja i očekivanja. P.S. Za muzičke čistunce:): sve bi, verovatno, bilo drugačije da smo petsto godina bili pod Englezima. Zato, pljunite i zapevajte, moj narode.

Autor biljanak, 26 Januar 2012 09:00 | Generalna | Dodaj komentar (14) | Permalink | Trekbekovi (0)

Lep dan

Kako je lepo kad pada kiša, a ti ne moraš nigde ići, sediš u toplom, pijuckaš nes kafu i gledaš decu kako se igraju.

Autor biljanak, 24 Januar 2012 13:31 | Generalna | Dodaj komentar (70) | Permalink | Trekbekovi (0)

Priča napaćenog blogera

Na blog sam došao u trenutku kada me je devojka ostavila i otišla sa drugim. Morao sam nekome da kažem koliko sam besan, poveđen... Ma, ludilo je to bilo. I odmah sa prvim postom počeše komentari tipa: prebolećeš ti, naći ćeš bolju, samo hrabro, nije te zaslužila i slično. To mi je u početku godilo. Imao sam one koji su na mojoj strani, pa me još teše i navijaju za mene. Prijalo mi je, neću da lažem. Al' kako je bol prolazio tako sam ja sve manje bivao ljut i počeo pisati o nekim drugim, lepšim stvarima. Ljudi se oduševili. Te super si ovo napisao, te volimo da te čitamo, te ovo, te ono.... Ja sam od onih što veruju da je pohvala dobra, al da kritika čini čoveka boljim. Mislim, ona prava iskrena i argumentovana kritika. A niko me ne kritikuje. Bar gramatičku grešku da mi nađu. Malo mi se to smučilo. Od tolikih pohvala izgubio sam orijentir. Postao sam nesiguran. Onda se odlučim na radikalan zaokret. Promenim nick. Napišem priču, al umesto reči - ostavi me na miru, napišem odjebi, umesto žena - pička, umesto prošao sam loše - najebo sam.... I tako to... Razumete. Objavim post. Sve mi u stomaku treperi... Šta će sad da bude??? Vidim: imam pet komentara. Jeeeeeeeee. Obično sam imao 15-20. Trebalo je na sve njih odgovoriti, a ne ponoviti se. Laknulo mi, stvarno. Otvorim i vidim: to, care, vreme je bilo da ovu žabokrečinu neko raznese.... Već sam mislila da odem odavde, al ti mi dade nadu... Jebote, konačno da se pojavi neko ko dobro piše.... Uh, smučili mi se više ovi fini dupelisci, konačno nešto iskreno i naturalno... Brate, svaka ti čast... I sad ja trebam da odgovorim, a došlo mi da plačem. Kako, bre, ljudi da pišem, a da me svi ne hvale?

Autor biljanak, 23 Januar 2012 10:14 | Generalna | Dodaj komentar (27) | Permalink | Trekbekovi (0)

Traži se muzičar

Mog muža zanima da li postoji čovek koji svira gitaru ili peva i koji bi se bavio muzikom, a da pri tome ne bude pun sebe, da nije umišljeni virtuoz koji ne shvata da publika hoće samo dobar ritam, dobru zabavu i atmosferu. Jer iz njegovog iskustva svi dođu da se zezaju, napiju i muvaju ribu i obrnuto. Ako hoće virtuoza slušaju ga na CD-u. Ako ih ima neka se jave, bar da popiju pivo.

Autor biljanak, 22 Januar 2012 12:33 | Generalna | Dodaj komentar (36) | Permalink | Trekbekovi (0)

Mogu i ja da psujem

Mogu i ja da psujem. O, da. Još kako. Svaki dan mi nudi milion razloga za to. Šta mi to donosi? Bojim se ništa. Pokazuje istinu o stanju u društvu, državi, svetu meni. Nisam dugo na ovom blogu. Nisam na top-listama za komentare i najčitanije postove. Da li trebam biti ljuta zbog toga? Da i ne. Čitaju me, komentarišu. I ja čitam i komentarišem. Krenem od početka liste, pročitam prve rečenice i vidim da li ću dalje čitati. Neko mi prija neko ne. Ne želim da budem iz sledećih priča: Objavi alternativni bend album, ne prodaje se baš puno, na koncertima se ne traži karta više. Onda kreće: Mi smo kvalitetan bend, ali je ovaj narod glup, pinkonizovan i ne razume šta je kvalitet. Očito sam glupa, kad ne razumem takvo razmišljanje. Druga priča (valjda ide ovako): seo Turčin pod krušku i najeo se, popišao kruške i legao da spava. Kada se probudio bio je gladan, gleda kruške i mrmlja: ova nije popišana, ova nije popišana... Zašto pišati po kruškama? One su tu slatke, ukusne. Ako neko ne voli kruške, neka jede jabuke. Slobodan je. Krušku neka zaobiđe, neće se ona ljutiti, ali neka dozvoli onima koji je vole da uživaju u njoj. Njima ni u kapu, ni iz kape. Ili se varam.

Autor biljanak, 21 Januar 2012 11:33 | Generalna | Dodaj komentar (35) | Permalink | Trekbekovi (0)

Dokazivanje prijateljstva

- Ne brinite, gospođo, samo je malo ugruvan. Biće dobro. - rekao je lekar i izašao iz sobe. - Nadam se da ću sada čuti šta se dogodilo - ozbiljno upita majka. Ježić se nelagodno promeškolji u postelji, pokušavajući da nađe prikladne reči. - ...pa... vraćali smo se iz škole i pričali o tome šta je pravi muškarac...i onda je...pa Ježurko rekao...predložio.... - Mmm? - ....ovaj, rekao je da se možemo dokazati i predložio da pretrčavamo put ispred nekih kola...pa da dokažemo da se ne bojimo, da smo snažni, jaki...znaš, pravi muškarci. - Baš pametno. I šta je bilo posle? - ...pa, rekao je da je kukavica onaj ko to ne uradi, onda smo izvlačili slamke i ja sam trebao prvi da idem... - Sve mi je jasno - reče majka. - Imao si sreće, ispao si budala, a ne kkavica. Ono što je tužno je to što ste dokazali da niste pravi prijatelji. - Jesmo - jogunasto se pobuni Ježić. - Niste, - čvrsto ponovi majka. - Kako to nismo - ljutito upita Ježić. - On nije tvoj prijatelj zato što te je nagovorio da radiš nešto loše i opasno, a ti nisi njegov prijatelj zato što mu nisi rekao da to nije dobro. Pravi i iskreni prijatelji nikada neće reći jedan drugome "Kukavica si ako to ne uradiš". - Ali mi smo muškarci. Samo smo se dokazivali. - Misliš da je dokazivanje u glupiranju dokaz muškosti? Da su te ta kola pregazila ti bi ispao budala, naivčina, nesposobnjaković...primer kakav ne treba biti. - Pa šta sam trebao uraditi? Šta? Dozvoliti da mi se smeju i viču za mnom da sam kukavica? - Ne - sa osmehom reče majka - trebao si dokazati da si pravi muškarac. Ježić ju je zbunjeno gledao. Majka ga uze za ruku. - Trebao si reći da je to opasno, da ima pametnijih stvari u kojima se možeš dokazivati, a ispadneš mnogo veći muškarac. Trebao si čvrsto stajati iza svog stava po cenu da te zovu kukavicom. Trajalo bi nekoliko dana, ali bi te posle više cenili. Pravi muškarci se ne igraju dečijih igara...o mali moj, vidim da ti mnogo toga nije jasno. Kada izađeš iz bolnice razgovaraćemo više o tome. Do tada razmišljaj o ovome što sam ti rekla. Za početak.

Autor biljanak, 20 Januar 2012 08:04 | Generalna | Dodaj komentar (15) | Permalink | Trekbekovi (0)

Grliceeeeeeee

Gde li nam je Grlica? Spava li snom pravednika ili se muči sa nekim slovima i brojevima? Grlice, izvini što sam prekinula predizborno ćutanje. Samo da te pozdravim.

Autor biljanak, 19 Januar 2012 23:38 | Generalna | Dodaj komentar (10) | Permalink | Trekbekovi (0)

Oče moj

Danas je dvadesettreća godišnjica smrti mog oca. Otišao je prerano, za njega i za mene. Pre desetak godina sanjala sam da je umro i pod utiskom sna sutradan napisala ciklus od deset pesama posvećenih njemu. Te pesme su postale, što bi rekle pevaljke, moja lična karta. Iako ne volim da ovde objavljujem pesme jer mi izađu kao priče i otežavaju sagledavanje pesme, danas ću napisati prvu pesmu iz ciklusa. PRVA Oče moj,/ nema više našeg doma/ pozobali ga gavrani vrani/ iz tuđeg srca,/ krvotok opleli trnjem,/ glogovim kocem proboli veru./ Oče moj,/ oči sa poda nebo gledaju,/ kiše im zenice zalivaju./ Koji će pauk/ toliki svod da premreži?/ Oče moj,/ dvorište korovom cveta,/ ne pamti zemlja korake naše./ Presečen suncokret nagnojio stazu/ više povratka nema./

Autor biljanak, 17 Januar 2012 12:16 | Generalna | Dodaj komentar (16) | Permalink | Trekbekovi (0)

Šta se vidi na žurci

U subotu sam bila na žurci koju je organizovala moja firma. Ceo dan sam bila na poslu, ali sam sve zaboravila kada sam čula muziku. Nekoliko sati đuskanja mi nije teško palo, jedino su kola bila dugačka za moju kondiciju. To je prilika da vidite ljude koji sa vama rade u nekom drugom svetlu. Da se lepo provedete, iznenadite, začudite. Da vidite koliko su neki lepi i zgodni, kako nervozni mrgudi mogu biti blesavi i razigrani, kako neki izgledaju kao da su došli na sahranu, a drugi misle kako je vrhunac provoda da se napiju i posle ne znaju gde se nalaze... Vidite kako su u plesu svi isti, mada svako pleše kako ume. Vidite delić pravog lica onih sa kojima radite, što može da popravi ili pogorša sliku u vašim očima. Oči koje pažljivo gledaju svašta mogu primete.

Autor biljanak, 16 Januar 2012 21:00 | Generalna | Dodaj komentar (24) | Permalink | Trekbekovi (0)

www.tetka.rs

Ostala žena bez posla. Razmišljala je šta i kako. Treba joj posao. Smislila i provela u delo. Nastao je sajt www.tetka.rs, za njega je dobila nagradu. Pogledajte vredi li.

Autor biljanak, 12 Januar 2012 19:43 | Generalna | Dodaj komentar (16) | Permalink | Trekbekovi (0)

Priča o kornjači i ljubavi

Mama je ušuškala Branka i poljubila ga za laku noć. Polako je izašla i ugasila svetlo. - Laku noć, Koki - promrmlja Branko tiho svom ljubimcu kornjači koja je bila smeštena na njegovom noćnom ormariću. Zatvorio je oči, ali se desilo čudo. Bio je opet dan i on je sedeo na svom krevetu, Koki je stajala u vodi i posmatrala ga. Nasmešio se i lagano joj dotaknuo prstom oklop. I taj dodir ga je, kao čarolijom, pretvorio u malu kornjaču, sličnu Koki. Branko je zapanjeno gledao svoje novo telo. - Zdravo - reče mu veselo Koki. - Šta se ovo dešava - promuca Branko - sanjam li? - Ne znam, možda - bezbrižno reče Koki - hajde da se igramo - i zapliva kroz vodu. Iako je bio zbunjen, Branko nije osećao strah. Oseti čak i neku radost. Može da se igra sa Koki kao da mu je pravi pravcati drugar. Provedoše u igri dosta vremena, već im je ponestalo mašte. - Dosadno mi je - reče Branko. -Znam. I meni. - tužno reče Koki. - Tebi je dosadno? - začudi se Branko - ali ja pazim na tebe, igram se sa tobom, hranim te, - nabrajao je zbunjeno -... volim te. Koki se setno osmehnu. - Osećam ja da ti mene voliš, ali to je, kako da ti kažem... sebična ljubav. - Ne razumem... - Vidiš...želiš da budem sa tobom zato što ti mene voliš, a ne pitaš se da li je meni dobro sa tobom i da li to želim. Ja sam samo jedan kućni ljubimac. Branku se oči napuniše suzama. - Ne plači - nežno reče Koki - hoću nešto drugo da ti kažem. Kada nekog voliš moraš mu dopustiti da bude ono što jeste, moraš ga voleti tako da mu bude dobro sa tobom, toliko dobro da poželi zauvek ostati...još plačeš? - Mislio sam da ti je lepo sa mnom, mislio sam... jecao je Branko. - Znam. Ali ne možeš znati kako je meni i šta mi treba. Ti nisi ja. Ponekad je potrebno pitati drugoga šta mu treba. Nije dovljno samo voleti. - Kupili smo knjigu o uzgoju kornjača, sve smo napravili kako piše - pravdao se Branko. - Mili, ja nisam iz knjige, ja sam stvarna. Ti ovaj... tanjir nazivaš mojim domom, a... - Ali naš stan je mali, nemamo mesta za... - Ššš...ššš... ne treba meni puno mesta...ja samo hoću da kažem da moraš dobro razmisliti šta možeš pružiti svom kućnom ljubimcu i da li to možeš da ispuniš... Ne želim da budem ovde samo da bi me pokazivao drugarima ili pisao sastave o meni u školi... -Šta ti zaista hoćeš od mene - malo sigurnije upita Branko. - Vidiš, mali, i ja sam tebe zavolela, dobar si prema meni i ne želim da odem od tebe, ali uvek možemo bolje, zar ne? Dođi kod svoje drugarice da ti ispričam šta kornjače vole i šta im je potrebno. Branko sede pored Koki, a ona ga zgrli. Šaputala mu je dugo, dugo o svojim potrebama, željama, snovima... - Branko... Branko...ustaj... jutro je - mama je budila sina. Kroz otvoren prozor pomazi mu obraz sunčev zračak. Bio je opet dečak i Koki je bila pored njega. Dovoljno za osmeh.

Autor biljanak, 11 Januar 2012 13:49 | Generalna | Dodaj komentar (23) | Permalink | Trekbekovi (0)

Puž Sima

Puž Sima je s uživanjem dremkao, udobno sklupčan u svojoj kućici, kada ga je pozvao poštar. - Simo! Simo! Pošta za tebe! Pismo je bilo od tetke Simke i u njemu je pisalo: "Dragi moj Simice! Bolujem već mesec dana, a tako bih volela da te vidim. Molim te, dođi mi u posetu. Tvoja tetka Simka." To je bila njegova omiljena tetka. Rastužila ga je vest o njenoj bolesti i silno je želeo da je vidi, ali ga je mučila pomisao na put jer do sad nikada nije išao sam. Trebao je preći preko jednog dvorišta, onda pokraj nekoliko kuća od kojih je jedna imala baš veliku okućnicu, pa preko puta po kojem idu veliki i brzi puževi, onda preko mostića na jednom potoku, pa preko livade. Auh! I sve to peške. Kada bi nekako mogao da se preveze do tamo... - E, danas ću te srediti... Ima da budeš kao nov... Sima oslušnu još malo, pa proviri ispod jednog lista. Komšija sa brkovima je izvezao auto iz garaže i zavukao se ispod njega. "Ako popravi kola, moći ću da pređem taj daleki put. Zavuću se dobro da me ne vidi, a onda... moram još da razmislim..." I tako je Sima celo popodne napeto posmatrao komšiju i kovao planove kako da se domogne puta. Veče je već prilično odmaklo i puž Sima je zadremao. Probudio ga je radosni uzvik komšije. Popravio je kola. Do jutra, puž Sima je išao prema autu, nekako se popeo na registarsku tabicu, sa unutrašnje strane i čekao... Ujutro, komšija sa brkovima radosno izađe iz kuće, sede u auto i krenu prema putu. Simi je bilo naporno da se drži i ne ispadne negde uz put. Videvši asfalt, on skoči i otkotrlja se u travu. Sve ga je bolelo. Odmarao se pola dana, a onda nastavio dalje. Tri dana je putovao do tetke. Ali sav umor je nestao kada je ugledao njeno ozareno lice. Ona je odmah, pošto ga je udobno smestila, otišla u kuhinju da napravi njegovu omiljenu tortu od trava. Puž Sima ju je pažljivo posmatrao, a onda upita: "Tetka, rekla si mi da si bolesna, a sad odmah trčiš po kuhinji i praviš tortu." Tetka se osmehnu: "Znaš, možeš da se razboliš i od želje da vidiš nekoga koga mnogo voliš, a nisi ga dugo video." "A to je znači tvoja boljka!" - laknulo je Simi i da se tetki ne bi pogoršalo zdravlje pojede celu tortu u slast.

Autor biljanak, 07 Januar 2012 17:42 | Generalna | Dodaj komentar (18) | Permalink | Trekbekovi (0)

BOŽIĆNA ČESTITKA

Želim vam srećno Badnje veče. Hristos se rodi. Želim vam da se obožite, složite i umnožite.

Autor biljanak, 06 Januar 2012 18:05 | Generalna | Dodaj komentar (11) | Permalink | Trekbekovi (0)

Ajde malo da gatamo

Nova godina je počela sa lepim znakovima. U prvom minutu svet su ugledale tri bebe, što je neobično. Otvoren je prelep most, mnogo više stranaca je bilo na dočeku, najavljuju smanjivanje marži, prvi dan je osvanuo sunčan i lep kao da je proleće. Čitajući znakove pored puta šta bismo mogli zaključiti? Pozivam vas da slobodno napišete svoja predviđanja, ovo je slobodan blog. Za sve napisano vlasnik bloga ne snosi nikakvu odgovornost. Na primer ja: jedan naš umetnik će postići veliki uspeh u svetu, - pojaviće se knjiga "8ulevarima Blogograda", - znani i neznani će tražiti politički azil u novonastaloj državi "Blogograd"... Sad vi...... Na kraju godine proglašavamo pobednika, tj onoga ko je imao najviše preciznih predviđanja.

Autor biljanak, 04 Januar 2012 23:40 | Generalna | Dodaj komentar (29) | Permalink | Trekbekovi (0)

Powered by blog.rs
Valid XHTML 1.0 Strict - Valid CSS