This page looks plain and unstyled because you're using a non-standard compliant browser. To see it in its best form, please upgrade to a browser that supports web standards. It's free and painless.

Priča napaćenog blogera

Na blog sam došao u trenutku kada me je devojka ostavila i otišla sa drugim. Morao sam nekome da kažem koliko sam besan, poveđen... Ma, ludilo je to bilo. I odmah sa prvim postom počeše komentari tipa: prebolećeš ti, naći ćeš bolju, samo hrabro, nije te zaslužila i slično. To mi je u početku godilo. Imao sam one koji su na mojoj strani, pa me još teše i navijaju za mene. Prijalo mi je, neću da lažem. Al' kako je bol prolazio tako sam ja sve manje bivao ljut i počeo pisati o nekim drugim, lepšim stvarima. Ljudi se oduševili. Te super si ovo napisao, te volimo da te čitamo, te ovo, te ono.... Ja sam od onih što veruju da je pohvala dobra, al da kritika čini čoveka boljim. Mislim, ona prava iskrena i argumentovana kritika. A niko me ne kritikuje. Bar gramatičku grešku da mi nađu. Malo mi se to smučilo. Od tolikih pohvala izgubio sam orijentir. Postao sam nesiguran. Onda se odlučim na radikalan zaokret. Promenim nick. Napišem priču, al umesto reči - ostavi me na miru, napišem odjebi, umesto žena - pička, umesto prošao sam loše - najebo sam.... I tako to... Razumete. Objavim post. Sve mi u stomaku treperi... Šta će sad da bude??? Vidim: imam pet komentara. Jeeeeeeeee. Obično sam imao 15-20. Trebalo je na sve njih odgovoriti, a ne ponoviti se. Laknulo mi, stvarno. Otvorim i vidim: to, care, vreme je bilo da ovu žabokrečinu neko raznese.... Već sam mislila da odem odavde, al ti mi dade nadu... Jebote, konačno da se pojavi neko ko dobro piše.... Uh, smučili mi se više ovi fini dupelisci, konačno nešto iskreno i naturalno... Brate, svaka ti čast... I sad ja trebam da odgovorim, a došlo mi da plačem. Kako, bre, ljudi da pišem, a da me svi ne hvale?

Autor biljanak, 23 Januar 2012 10:14 | Generalna | Dodaj komentar (27) | Permalink | Trekbekovi (0)

Powered by blog.rs
Valid XHTML 1.0 Strict - Valid CSS