This page looks plain and unstyled because you're using a non-standard compliant browser. To see it in its best form, please upgrade to a browser that supports web standards. It's free and painless.

Kad vreme nije

Kažu ljudi da se ne seli zimi. A ja sve radeći međusmene i po onoj vejavici.... Vole tako kockice kod mene da se slože. Pa tako blog ostaje malo po strani. Ovaj mesec sam rešila samo pesme da objavljujem, jer kažu da je ovo mesec ljubavi, pa hajd malo da i ja ljubavišem. :) u zdravlju i pisanju ostajte mi.

Autor biljanak, 06 Februar 2012 10:24 | Pesme | Dodaj komentar (9) | Permalink | Trekbekovi (0)

Slatko čudo

Ti slatko čudo,/ što svakog dana/ preobražavaš moj svet,/ ni sanjala nisam/ koliko se mirisnih bašti/ skrilo u meni./ Kada prođeš/ zazvone zvončići/ nanizani na moj pogled/ i ptice zaneseno slušaju/ i uče napamet/ svaki moj stih.

Autor biljanak, 05 Februar 2012 09:50 | Pesme | Dodaj komentar (10) | Permalink | Trekbekovi (0)

Zar?

Sakrij se u mišiju rupu/ i gledaj iz nje/ veliki, prljavi svet./ Onako malen i siv,/ pomalo mrtav, pomalo živ/ svakog dana pričaj mi/ kako se život živi.

Autor biljanak, 04 Februar 2012 08:30 | Generalna | Dodaj komentar (18) | Permalink | Trekbekovi (0)

Tragovi

Svi u ovoj ulici/ liče na njega./ Miris njegove kože/ na prozoru raširen spava./ O tragove mu se/ umiljavaju ulični psi./ Oni znaju da slede/ varljive iskre očiju/ koje volim.

Autor biljanak, 03 Februar 2012 09:28 | Generalna | Dodaj komentar (12) | Permalink | Trekbekovi (0)

Čekanje

Uvek,/ baš uvek kad te vidim/ telo mi postane breza/ zašušti srce i znam/ to se ti gnezdiš u meni./ Osećam tvoje dodire,/ al' reči su još daleko./ Nazirem, slutim, čekam.../ Pre sam uvek htela/ odmah i sve/ i bolelo je i zaraslo je/ uglavnom./ A sada ćutim/ Puštam danima da me vode.../ Ako se otvori kapija tvoga srca/ ući ću unutra radosna.

Autor biljanak, 02 Februar 2012 08:05 | Generalna | Dodaj komentar (18) | Permalink | Trekbekovi (0)

Neću ti reći

Neću ti reći/ koliko sam stepenica sišla/ plašeći se/ da mi srce ne baciš na dno./ Koliko sam strepela/ nad uzaludnošću i obmanom/ ti ni jedan tren/ nisi bio moj./ Šta sam ti onda bila ja?/ Kupac lažnih nada,/ ovlašnih nežnosti,/ šta li.../ Nikada ti neću reći/ koliko si mi značio./ Jednom kad spoznaš/ koliko leden može biti led/ čvrst dijamant/ i postojana reč/ nećeš verovati/ da je ikada ljubavi bilo.

Autor biljanak, 01 Februar 2012 08:38 | Generalna, Pesme | Dodaj komentar (18) | Permalink | Trekbekovi (0)

Powered by blog.rs
Valid XHTML 1.0 Strict - Valid CSS