This page looks plain and unstyled because you're using a non-standard compliant browser. To see it in its best form, please upgrade to a browser that supports web standards. It's free and painless.

Mogu i ja da psujem

Mogu i ja da psujem. O, da. Još kako. Svaki dan mi nudi milion razloga za to. Šta mi to donosi? Bojim se ništa. Pokazuje istinu o stanju u društvu, državi, svetu meni. Nisam dugo na ovom blogu. Nisam na top-listama za komentare i najčitanije postove. Da li trebam biti ljuta zbog toga? Da i ne. Čitaju me, komentarišu. I ja čitam i komentarišem. Krenem od početka liste, pročitam prve rečenice i vidim da li ću dalje čitati. Neko mi prija neko ne. Ne želim da budem iz sledećih priča: Objavi alternativni bend album, ne prodaje se baš puno, na koncertima se ne traži karta više. Onda kreće: Mi smo kvalitetan bend, ali je ovaj narod glup, pinkonizovan i ne razume šta je kvalitet. Očito sam glupa, kad ne razumem takvo razmišljanje. Druga priča (valjda ide ovako): seo Turčin pod krušku i najeo se, popišao kruške i legao da spava. Kada se probudio bio je gladan, gleda kruške i mrmlja: ova nije popišana, ova nije popišana... Zašto pišati po kruškama? One su tu slatke, ukusne. Ako neko ne voli kruške, neka jede jabuke. Slobodan je. Krušku neka zaobiđe, neće se ona ljutiti, ali neka dozvoli onima koji je vole da uživaju u njoj. Njima ni u kapu, ni iz kape. Ili se varam.

Autor biljanak, 21 Januar 2012 11:33 | Generalna | Dodaj komentar (35) | Permalink | Trekbekovi (0)

Powered by blog.rs
Valid XHTML 1.0 Strict - Valid CSS