This page looks plain and unstyled because you're using a non-standard compliant browser. To see it in its best form, please upgrade to a browser that supports web standards. It's free and painless.

Priča o kornjači i ljubavi

Mama je ušuškala Branka i poljubila ga za laku noć. Polako je izašla i ugasila svetlo. - Laku noć, Koki - promrmlja Branko tiho svom ljubimcu kornjači koja je bila smeštena na njegovom noćnom ormariću. Zatvorio je oči, ali se desilo čudo. Bio je opet dan i on je sedeo na svom krevetu, Koki je stajala u vodi i posmatrala ga. Nasmešio se i lagano joj dotaknuo prstom oklop. I taj dodir ga je, kao čarolijom, pretvorio u malu kornjaču, sličnu Koki. Branko je zapanjeno gledao svoje novo telo. - Zdravo - reče mu veselo Koki. - Šta se ovo dešava - promuca Branko - sanjam li? - Ne znam, možda - bezbrižno reče Koki - hajde da se igramo - i zapliva kroz vodu. Iako je bio zbunjen, Branko nije osećao strah. Oseti čak i neku radost. Može da se igra sa Koki kao da mu je pravi pravcati drugar. Provedoše u igri dosta vremena, već im je ponestalo mašte. - Dosadno mi je - reče Branko. -Znam. I meni. - tužno reče Koki. - Tebi je dosadno? - začudi se Branko - ali ja pazim na tebe, igram se sa tobom, hranim te, - nabrajao je zbunjeno -... volim te. Koki se setno osmehnu. - Osećam ja da ti mene voliš, ali to je, kako da ti kažem... sebična ljubav. - Ne razumem... - Vidiš...želiš da budem sa tobom zato što ti mene voliš, a ne pitaš se da li je meni dobro sa tobom i da li to želim. Ja sam samo jedan kućni ljubimac. Branku se oči napuniše suzama. - Ne plači - nežno reče Koki - hoću nešto drugo da ti kažem. Kada nekog voliš moraš mu dopustiti da bude ono što jeste, moraš ga voleti tako da mu bude dobro sa tobom, toliko dobro da poželi zauvek ostati...još plačeš? - Mislio sam da ti je lepo sa mnom, mislio sam... jecao je Branko. - Znam. Ali ne možeš znati kako je meni i šta mi treba. Ti nisi ja. Ponekad je potrebno pitati drugoga šta mu treba. Nije dovljno samo voleti. - Kupili smo knjigu o uzgoju kornjača, sve smo napravili kako piše - pravdao se Branko. - Mili, ja nisam iz knjige, ja sam stvarna. Ti ovaj... tanjir nazivaš mojim domom, a... - Ali naš stan je mali, nemamo mesta za... - Ššš...ššš... ne treba meni puno mesta...ja samo hoću da kažem da moraš dobro razmisliti šta možeš pružiti svom kućnom ljubimcu i da li to možeš da ispuniš... Ne želim da budem ovde samo da bi me pokazivao drugarima ili pisao sastave o meni u školi... -Šta ti zaista hoćeš od mene - malo sigurnije upita Branko. - Vidiš, mali, i ja sam tebe zavolela, dobar si prema meni i ne želim da odem od tebe, ali uvek možemo bolje, zar ne? Dođi kod svoje drugarice da ti ispričam šta kornjače vole i šta im je potrebno. Branko sede pored Koki, a ona ga zgrli. Šaputala mu je dugo, dugo o svojim potrebama, željama, snovima... - Branko... Branko...ustaj... jutro je - mama je budila sina. Kroz otvoren prozor pomazi mu obraz sunčev zračak. Bio je opet dečak i Koki je bila pored njega. Dovoljno za osmeh.

Autor biljanak, 11 Januar 2012 13:49 | Generalna | Dodaj komentar (23) | Permalink | Trekbekovi (0)

Powered by blog.rs
Valid XHTML 1.0 Strict - Valid CSS