This page looks plain and unstyled because you're using a non-standard compliant browser. To see it in its best form, please upgrade to a browser that supports web standards. It's free and painless.

Jedan Anin dan

Kroz odškrinut prozor ulazio je vazduh protkan mirisom pokošene trave. Svetlost se probijala kroz staklo tražeći nekoga ko će joj se obradovati. Na krevetu, između izgužvane posteljine, provirivala je Anina noga. Njena majka tiho otvori vrata i proviri u sobu. Zatim polako priđe krevetu i sedne na njegov rub. Lagano spusti ruku na kćerkina leđa i počeška je. - Možda bi princeza mogla jedno jutro ustati i pre dvanaest sati - tiho zapevuši, a onda nastavi da priča - jer ako se devojka do podneva ne probudi pretvoriće u bledu senku koju ni jedan prince neće hteti i onda... - Eeeeee.... Baš si me našla. Je l' moraš odmah da mi pokvariš jutro? - Nije jutro. Sad će podne. - Dobro, dobro. Dva jaja na oko. Ajd' požuri. Majka ustade vrteći glavom i izađe. Ana jednom rukom zbaci pokrivač i izroni u novi dan. Mrzovoljnog pogleda, koji je ispisivao novu stranicu nezadovoljstva u njenom životu, upilji se u jednu tačku. Pokušala je da se seti sna, ali nije bila sigurna da li je sanjala. Uostalom, sećanja joj postaju sve nepouzdaniji prijatelji. Ona gubi sećanja i nju gube iz sećanja. Zamršen filozofski proces se počeo odvijati u njenoj glavi i ona ga preseče jednim pogledom na vrata. Majka je donosila doručak. - Znaš, nisam ja služavka. Samo imam previše razumevanja za tvoju situaciju. Ja bih drugačije da sam na tvom mestu. Majčine reči su propadale u živo blato Aninog jutra. - E, ne mogu sad da mislim. Gladna sam i umorna... Zatim se udobno namesti i stavi tacnu sa doručkom na stomak. Jedući, razgledala je novine sa televizijskim programom. Za petnaestak minuta je počinjala repriza serije čiji je kraj juče propustila jer ju je san prevario. Na brzinu završi sa jelom, ode u kupatilo da se umije i obuče, a onda zauzme najbolje mesto u svom sadašnjem životu - udobnu plavu fotelju. Emocije su počele da se bude i ona oseti kako joj život pulsira sve jače. Uživljavajući se u sudbine serijskih junaka osećala je kako uzbudljiv može biti ovaj svet. Sve krenu svojim tokom. Nove epizode, novi doživljaji, nova uzbuđenja. Saosećanje, osuda, podrška, cela parada ljudskih emocija. U pauzi između dve serije iskoristila bi priliku da ruča, napije se vode, progovori nekoliko rečenica. I onda nazad u nove avanture. Sunce se umorno spuštalo mašući crvenim odsjajem mladom mesecu. Smiraj se neprimetno širio. Ana se, pomalo umorna od borbe protiv zla i nepravde i iscrpljena snažnim emocijama, polako protezala u fotelji i s vremena na vreme zevala. Ignorisala je poglede zvezda koje su je već mesecima zabrinuto posmatrale. Njihov sjaj nije bio doboljan da privuku pažnju. Kada se završio zadnji kadar zadnje serije koju je pratila, Ana zatvori oči i osta tako nekoliko trenutaka. Onda ih otvori, nekoliko puta zatrepta i ubedi sebe kako joj se opet pričinilo da se neka izmaglica stvara pred očima. Ustade i krenu prema kupatilu, a onda zasta, kao da nešto razmišlja i naglo promeni pravac te se zaputi u svoju sobu. Mrzelo ju je da se istušira kada se već nije nešto preterano oznojila i isprljala. Zatim se, zadovoljna što je bila na strani pravde i pomalo zabrinuta zbog sudbine svojih televizijskih prijatlja, opruži na krevetu i pokuša da zaspi snom pravednika.

Autor biljanak, 15 Decembar 2011 22:22 | Generalna | Dodaj komentar (17) | Permalink | Trekbekovi (0)

Komentari
| casper | 15/12/2011 22:35 | Odgovori

Tako bolno i tako istinito.

| merkur | 15/12/2011 22:50 | Odgovori

Upetljani u tudje sudbine, neprimetno gubimo sopstvenu. Tuzno, a toliko rasireno...

| suky | 15/12/2011 22:50 | Odgovori

;)

| nena58 | 15/12/2011 23:09 | Odgovori

Na žalost, ne baš u tolikoj meri, ali ova priča malo podseća na život moje starije ćerke. kako iz toga izaći, kad ona ima zdravstvene probleme?
Teško je, zaista.
Sjajno napisana priča koja opisuje stvarnost mnogih žena i devojaka koje ne mogu pronaći svoj život.

| domacica | 15/12/2011 23:20 | Odgovori

uhhhhhhh... škola odvikavanja - da li je rešenje?
i ko bi profa bio?

Prijatno!

| razmisljanka | 15/12/2011 23:24 | Odgovori

Jedan Anin dan i svi Anini dani. Isprazni, besciljni, umrtvljujući za duh i za telo. Mnogo takvih devojaka ima i teško ih je iz toga izvući.

| annasa2n | 15/12/2011 23:39 | Odgovori

:-(
Mozda Ana misli da ce ziveti jos jednom.
:-)
Mozda ne misli uopste?

| sanjarenja56 | 16/12/2011 05:18 | Odgovori

Ana liči na mnoge koji misle da je život samo predpremijera i da premijera tek sledi...a grdno će se razočarati kad shvate da se nisu setili ni da žive i da su pritom zagorčali život onima oko sebe.

| biljanak | 16/12/2011 05:33 | Odgovori

Casper,
na žalost. Snaga je lako gubljiva.

| biljanak | 16/12/2011 05:34 | Odgovori

Merkur,
uvek su lakši tuđi problemi.

| biljanak | 16/12/2011 05:35 | Odgovori

Suky,
(:

| biljanak | 16/12/2011 05:37 | Odgovori

Nena58,
verujem da je teško i nisam sigurna da znam prave odgovore.

| biljanak | 16/12/2011 05:38 | Odgovori

Domacica,
neki doktor, možda? Prijatno.

| biljanak | 16/12/2011 05:39 | Odgovori

Razmisljanka,
mnogo je lakše kad voda nosi, nego kad se pliva.

| biljanak | 16/12/2011 05:40 | Odgovori

Annasa2n,
kome je previše razmišljanja donelo dobro?:);)

| biljanak | 16/12/2011 05:42 | Odgovori

Sanjarenja56,
a kada se zavesa spusti moraće da shvate... Ma da li će to i primetiti?

| sanjarenja56 | 16/12/2011 05:42 | Odgovori

Pitanje je...nekima glava služi samo za to da nose prizuru...

Dodaj komentar
Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs
Valid XHTML 1.0 Strict - Valid CSS