This page looks plain and unstyled because you're using a non-standard compliant browser. To see it in its best form, please upgrade to a browser that supports web standards. It's free and painless.

Smehom protiv predrasuda

Pred hotel "Moskva" sam došla 45 minuta ranije. Nenamerno toliko ranije. Htela sam da sačekam Sanjarenje56 jer prvi put dolazim na čuveni sastanak. Dok čekam gledam prolaznike. Pokušavam da prepoznam poznate ljude nepoznatog lica. Jedna lepa crnka se šetka ispred hotela i telefonira. Mora da ide na sastanak, ali ko bi to mogao biti? Seksi plavuša ulazi u hotel. Ovo je verovatno Ancisal, pomislim. Gledam kroz prozore ljude koji sede za stolovima. Tražim Sanjarenja kao znak da je društvo tu, ali je ne vidim. Ulazim. Prelazim pogledom po prostoriji. Nikome nisam sumnjiva, meni svi. Penjem se na sprat. Ništa. Izlazim iz hotela i šetam razgledajući izloge i prelepo osvetljen hotel. U stomaku uzbuđenje kao da idem na prvi ljubavni sastanak. Ulazim drugi put. Ugledam Sanjarenje56 kako se smeje i maše mi. Dok je nisam upoznala za nju sam mislila da je mala, plava atomska bomba. Nije ni mala, ni plava. Do nje sedi Barbika sa širokim osmehom i sjajem u očima. Šta li će ona ovde, mislim. Verovatno se slučajno zatekla u društvu Sanjarenja i ostala. Eh te predrasude. I moje i njene. Ako ste ikada pomislili da su Barbike lepe i isprazne lepotice, ovde biste žestoko omanuli. Prema anasa2n je Bog bio izdašan. Osim lepote i zgodnog tela dao joj je i pamet koju je nadogradio sa duhovitošću. Dama koja piše lepe (čitaj:vruće) postove nije ona plavuša, već crnka koja je telefonirala ispred hotela. Za nju bih rekla da je "ona mala, slatka iz komšiluka sa kojom možeš piti kafu, pričati, biti normalan...", ali ispod mire tri đavola vire, kao što kažu stari. A što volem kad se priča vojvođanski, uh. Kako sam zamišljala čupavog Šukija neću da pišem. Doživeo je dosta šokova za jedno veče, pa se plašim da ne pobegne sa bloga i ostavi nas da se snalazimo za drugu knjigu. Persefona odaje utisak mirne, tihe ženice koja vodi svoju brigu, a kada se čita em lepo piše, em voli da se šali. Vesela je bila nešto ćutljiva, ali po osmehu sam naslutila da joj nick nije bez osnova. Unajedina sa belom kapicom, nežnim licem i dugim nogama. Nije mi bilo jasno zašto je zovu Vrabac. Meni je ličila na strašnog orla, mislila sam da joj se ne sviđam. Kada sam je upoznala bila sam iznenađena. Shvatila sam da žestina može biti nežna i da imamo iste rane koje vidamo kako najbolje znamo. Dva preslatka razloga su sprečila Domaćicu da dođe na vreme. Ali ko da zameri. Da ih je dovela, od sastanka ne bi bilo ništa. Ko da odoli slatkišima. Kada je vidite setite se svih priča o bakama, bakinim kolačima i toplom krilu. Ali ovo je moderna baka blogerka, neka se ne zaboravi. Naravoučenije. Ne verujte svojim predrasudama. Dopustite sebi da upoznate ljude pre nego što ih odbacite. Bićete bogatiji. Rezime. Ne znam da li će uprava hotela doneti odluku da nam zabrani pristup ili da nas časti. Mi smo se toliko lepo proveli i smejali da smo smeha nakupili i za naredne dane.

Autor biljanak, 29 Novembar 2011 08:31 | Generalna | Dodaj komentar (38) | Permalink | Trekbekovi (0)

Powered by blog.rs
Valid XHTML 1.0 Strict - Valid CSS