This page looks plain and unstyled because you're using a non-standard compliant browser. To see it in its best form, please upgrade to a browser that supports web standards. It's free and painless.

Manja od krigle piva (prvi deo)

Odlučila sam da idem na sve ili ništa. Preciznije, da saznam hoće li biti nešto ili ništa. Dosadilo mi je da stalno slušam kako mu se sviđam, da me vodaju na mesta gde će i on biti... I sve tako u nedogled, dok on samo gleda, a ništa ne govori. Kada bih dala takvu primedbu rekli bi da se stidi. Hm? Muškarac u njegovim godinama? Pozvala sam ga u bioskop. Razmišljala sam: posle gledanja komedije bićemo oboje lepo raspoloženi, pa ćemo moći da se opušteno upoznajemo. Pružiću mu priliku da se udvara, daću sebi šansu da osetim leptiriće u stomaku. Po izlasku iz bioskopa, predložio je da odemo "kod našeg društva" u jednu gradsku pivnicu. Pomislih: možemo da provirimo, a posle će valjda hteti da budemo nasamo da pokaže kakav je. Međutim... Ušli smo prvi. Društvo je kasnilo (mada sam mislila da je već tamo). Svi su naručili pivo, a ja, jadna, sok. Pivo mi se ne sviđa. Pred svima velika krigla penušavog pića, u ruci cigareta. Stisnuta uz zid, gledala sam to društvo i osećala se kao "levo smetalo". Ubrzo dim poče da mi grize oči. Krigle su se smenjivale jedna za drugom. Hm, čudno! Ja ne mogu ni vode da popijem toliko za tako kratko vreme. Upitah ga kada ćemo kući.

Autor biljanak, 12 Novembar 2011 18:22 | Generalna | Dodaj komentar (19) | Permalink | Trekbekovi (0)

O sreći

Šta je sreća je pitanje koje ima najviše tačnih odgovora, jer svaki čovek zna šta je za njega sreća (ili misli da zna). Ali također, to je pitanje na koje nikad neće biti dat definitivan odgovor. Kada je moja mama bila mala, sreća je bila ako ne dopadnete neprijatelju u ruke, ne završite u nekom logoru, ne umrete od gladi i bežanja. Kada sam ja bila mala, sreća je bila sreća je bila kada su roditelji uzimali kredite da naprave porodičnu kuću, kada su donosili poklone iz Venecije i Trsta.... Sad, kada su moja deca mala, sreća je što nismo poplavljeni, što nemamo trusno tlo pa ni zemljotresi nisu mogući, što nismo uzeli kredit, pa nam kuća otišla na doboš... U proteklih sto godina definicija sreće se često menjala. Male ljudske radosti valjda su ostale iste.

Autor biljanak, 12 Novembar 2011 10:31 | Generalna | Dodaj komentar (11) | Permalink | Trekbekovi (0)

Powered by blog.rs
Valid XHTML 1.0 Strict - Valid CSS