This page looks plain and unstyled because you're using a non-standard compliant browser. To see it in its best form, please upgrade to a browser that supports web standards. It's free and painless.

Na obali...

Na obali reke sedeo je mladić i nešto zapisivao u svesku. Nije primećivao ništa oko sebe, pa ni starijeg gospodina koji se približavao laganim korakom. - Dobar dan! Šta radiš, mladiću - upita čovek. Ovaj se prene iz neke druge stvarnosti i načas presta sa pisanjem. - Dobar dan. Evo pišem nešto - promrmlja. - Pišeš? Hm! Pa zar u momka tvojih godina i snage nema nekog pametnijeg posla? - Pisanje je više od pametnog posla - odgovori mu mladić. - A je li? A šta pametno pišeš - pomalo podrugljivo upita čovek. Mladić mu pruži svesku bez reči. Čovek uzme svesku kao nešto nebitno, usputno. Namesti ozbiljan izraz lica. Tako izveštačen još više je davao snage podrugljivosti. Ali kako je odmicalo čitanje, bivao je sve manji i manji. Spusti se na nivo čoveka. Poče i da se osmehuje, klima glavom. Kada je završio sa čitanjem, pruži svesku mladiću. - Osmehujete se? - upita mladić. - Je li? A biće da je zbog ovog tvog pisanja. Kao da sam čitao sebe, k'o da sam ja pisao. I sad mi nekako lakše. K'o da je muka izašla iz mene. Mladić se po prvi put osmehnu. - Shvatili ste da je izmamljivač osmeha vrlo ozbiljno zanimanje. - Izgleda da jesam - zadovoljno reče - hm... dolaze čudna vremena u kojima će mladi biti pametniji od starih. Piši, piši - potapša mladića po ramenu - idem ja da ne smetam.

Autor biljanak, 24 Septembar 2011 07:38 | Generalna | Dodaj komentar (20) | Permalink | Trekbekovi (0)

Idoli malih dečaka

Danas sam sa mlađim sinom šetala ulicom. Videli smo veliku mešalicu za beton (kamion-mešaicu, da se nestručno izrazim) koja je u kamion ubacivala gotovu smesu. On se oduševio, a čovek koji je to nadgledao se smešako. Zato ovom prilikom želim da pozdravim sve vozače bagera, kombajna, traktora, đubretarce i vozače ostalih skalamerija. Oni su idoli malih dečaka. Neopravdano i na žalost.

Autor biljanak, 19 Septembar 2011 23:32 | Generalna | Dodaj komentar (7) | Permalink | Trekbekovi (0)

Pesma sa posvetom

Imam drugaricu koja je pravi magnet za nevolje, a nema problematično ponašanje. Često mi, kada je zadese nevolje, kaže kako se seti mene i moje snage pa gura dalje, a ja se opet divim njenoj snazi i snalažljivosti. Nakon jednog našeg razgovora inspirisala me da napišem pesmu. Zoveš se Veselinka, a samo ti nevolje veselo dolaze. Odsedaju u tvojoj krčmi jer tu pronalaze svoje prijatelje, istomišljenike, saborce. Tu se osećaju ugodno, banče, uništavaju tvoj inventar. Pošteni svet koji odiše smirenošću, blagošću, radošću zaobilazi te. Misle ti voliš svoje goste i samo takve primaš, a ne znaju da si najlepše odaje za njih pripremila i da ih molitvom zoveš.

Autor biljanak, 19 Septembar 2011 12:50 | Generalna | Dodaj komentar (20) | Permalink | Trekbekovi (0)

Utisak dana

Današnji dan, 17. 9. nije doneo baš lepe vesti. Gastro prestaje sa pisanjem, Sanjarenja se razbolela i pravi pauzu, pa još na sve to saznam da mama od moje dobre drugarice ima tumor treći stepen. Ah, da. Razbila sam i tanjirić od šolje za kafu. To su negativni utisci. Lepa slika dana: dva leptira u plesu. Nikada takve nisam videla i ceo dan me nosi neka čudna energija kada ih se setim. Dva mala leptira, identična, ali jedan plave, a drugi smeđe boje igrali su po putu uz neku svoju muziku... Valcer. Deca su zastala da gledaju, ja isto tako. Uvek volim da vidim leptira, a ovi su bili baš posebni.

Autor biljanak, 18 Septembar 2011 00:15 | Generalna | Dodaj komentar (8) | Permalink | Trekbekovi (0)

Mišiću moj mali

Da li ste nekada nekome tepali "mišiću moj mali"? Ili slično? Ja jesam. Deci uglavnom. I sinoć sam se zapitala zašto. Od svih životinja baš miš. Jer sinoć sam u kupatilu čula grebuckanje i u kadi našla malog slatkog miša kako pokušava da izađe. Uh! Ni u snu ne mogu živog miša uzeti u ruke, a ni mrtvog. Ostavljam ga mužu. Eto! Kada nekome kažemo "medo" to znači da nam je simpatično debeljuškast. Kada nekome kažemo "mačkice" to znači da je neko simatično seksi (:p). Kada nekome kažemo "golube moj" to znači da mislimo da smo golubica.... Ali miš? Da li onda nekome govorimo "štetočino moja mala"? Ili je za sve kriv Džeri?

Autor biljanak, 15 Septembar 2011 08:07 | Generalna | Dodaj komentar (19) | Permalink | Trekbekovi (0)

Prostor i vreme

Raširila sam karirano ćebe na zemlju. Od samolepljivog kolaž papira isekla sat i zalepila ga sinu na ruku. Iscrtala sate i kazaljke. Učili smo o vremenu. Podigla sam pogled i kao da sam progledala. Videla sam prirodu. Iz ove žablje perspektive izgleda mi mnogo drugačije. Prijatna osećanja su me prepravila. Shvatila sam da treba češće sedeti na kariranom ćebetu, gledajući ono što Bog stvori. Uvek u trci sa vremenom gledamo samo tačke koje trebamo rešiti. Od prirode primećujemo poneku laticu u kosi ili uveli list pod nogom. Vidimo plavo nebo gledajući u oblake iz kojih će možda pasti kiša i pokvariti nam planove. Mislimo da se bogatimo, a ne shvatamo da gubimo neprocenjivo. A onda se uplašimo, jer Priroda opominje silovito.

Autor biljanak, 13 Septembar 2011 18:29 | Generalna | Dodaj komentar (16) | Permalink | Trekbekovi (0)

A zašto vi pišete blog

Čovek živi da bi zadovoljio svoje potrebe. Od osnovnih do posebnih. One posebne nema svako i ne razume svako. A šta su posebne potrebe? Verovatno to zavisi i od toga u kakvoj porodici, zemlji živite. Potrebno vam je da putujete, čitate, pišete, penjete se na planine,... Ići za svojim potrebama to je kao ići putem, pa se neki ljudi drže samo za tarabu plašeći se da iz ne zgazi nešto ili da se ne izgube, a drugi znaju da je najlepši deo puta baš ono skretanje levo, pa još pravo, do kraja. Ah, vidi, vidi, ima jedan put i desno. Mašala. Kada kažete nekome da pišete imate dve reakcije. Ili se zainteresuju ili vas pogledaju pogledom "šta će ti to u životu" i kažu "a je l znaš ti koliko ljudi piše." Kada napišete knjigu, to je još i razumljivo. Ali blog? Nešto novo i nerazumljivo. Koja mu je svrha? Zašto bi nekoga zanimalo šta smo radili u subotu uveče, šta mislimo o nekim stvarima, kako je u životu prošla prababa nekog komšije... To pišu usamljenici koji nemaju nikoga da podele misli ili niko neće da im objavi knjigu, ili... Čudan je taj pogled, u njega mnogo rečenica stane. Ali ne obazirem se ja mnogo na te poglede. Idem dalje. Pišem dobro, ili manje dobro, možda i loše. Zavisi na koju smo nogu ustali ja i čitaoc. Ali volim da pišem. Volim da čitam. I možda mi baš nečiji subotnji izlazak bude bolja priča od nekog izvikanog romana. Iza www se kriju tajne. Kada biste uronili pronašli bi mnogo dobrih ljudi, lepih priča, pametnih, duhovitih komentara. Vaš duh bi ušao u spa centar u kojem reč, dobra želja, lepa misao... čuda čine. Samo još da pitamo one koji tu rade: A ZAŠTO VI PIŠETE BLOG?

Autor biljanak, 12 Septembar 2011 07:23 | Generalna | Dodaj komentar (28) | Permalink | Trekbekovi (0)

Zašto pisati

Imam drugaricu koju život nije mazio. Imala je traumatičnih iskustava više nego što je po matematičkoj verovatnoći moguće. Ali uspeva da sve prevaziđe. O tome je htela da piše na blogu i pošto se ne razume u kompjutere, ja sam joj ponudila pomoć. Nisam neki stručnjak, u većini stvari sam samouka, ali ponešto znam. Došla je kod mene, donela laptop. Sedele smo na terasi i pričale šta želi. Tu se zatekao i jedan čovek koji je svratio na kratko da vidi neka kola. Sedimo, ćaskamo, ja pravim blog, I tada usledi jedno pitanje za moju drugaricu. "Zar ti nije lakše da sve napišeš na papir, zgužvaš ga i baciš u smeće?" Da, mnogo je lakše. Ispisati na papir i njime naložiti vatru u koju ubacujete drva. Od kamena sagradite kuću ili nekoga udarite u glavu, platnom prekrijete neku staru kutiju sa nebitnim stvarima, ili zapuštite napukli prozor. Kistove date deci da se igraju sa nečim. Prestanete da se kreveljite i pravite da ste neko drugi i to nazovete filmom ili predstavom. Jednom rečju postanete normalan čovek.

Autor biljanak, 11 Septembar 2011 09:26 | Generalna | Dodaj komentar (9) | Permalink | Trekbekovi (0)

Srećni meseci i godine našim dečacima

Kada uđe u sobu, sve žene se okrenu da ga vide. Osmeh im se razlije po licu. Osete nežnost, toplinu, ljubav... Požele da ga uzmu u naručje. Požele da ga dugo grle i maze. Šapuću mu nežne reči. Pokušavaju da ga nasmeju. U stanju su da satima pričaju o njemu, dok im se oči sjaje, a lice blista. Pored njega potpuno podetinje i nije ih briga. Zbog njega će da kleče, pužu, jedu ono što ne vole, ispašće smešne. Šta sve može da uradi taj Veliki čovek - to Dete.

Autor biljanak, 09 Septembar 2011 23:07 | Generalna | Dodaj komentar (18) | Permalink | Trekbekovi (0)

Posvećeno Beloj ruži

Pre nešto više od godinu dana, napisla sam prvi post. Bila je to reakcija mog unutrašnjeg sveta na akcije spoljašnjeg... .... Rekla sam to nekolicini prijatelja, pisala, nekada više, nekada manje. Nekoliko puta sam rešila da prestanem sa pisanjem, ali reč je bila jača od mene. Nisam imala prijavljenih čitalaca, niko nije komentarisao... Činilo mi se da niko ne čita. Ponekad bih okačila na fejs link za blog. Prošlog meseca sam čačkala nešto po funkcijama bloga i otvorivši statistiku ostanem šokirana. Blizu hiljadu puta su otvarane stranice moga bloga, u deset zemalja sveta. Sada vidim da je taj broj mnogo veći jer se prikazuju zemlje u kojima su više od deset puta otvarali stranice. Moj blog se čita od Amerike do Australije. Pa kad je tako, reših da se malo izreklamiram. Al' ne znam gde i kako. I pronađem ovaj blog. E sad druga je priča što je ime onog bloga bilo predugačko za ovaj, pa sam uzela drugo ime i stvorila drugi blog. Neočekivano, a dobro ispade. Sada se osećam kao da sam vrišteći i zapomažući upala na lepu kućnu zabavu, pivatnu. Kada sam otvorila oči... Videla sam nasmejana lica, vesele poglede, vedre misli, uprkos svemu. I postidela sam se. Ovaj blog je moja tajna, slatka tajna koju ljubomorno čuvam. Opet sam počela da čitam, ne razmišljam više da prestanem sa pisanjem (ali to je za neki drugi post). Ovo mi se čini kao najdemokratskija zajednica. Uz belu ružu i ostalo cveće, travu, kamenčiće, puteljke, izvore... ovo je mesto gde duša može da se skloni.

Autor biljanak, 09 Septembar 2011 22:33 | Generalna | Dodaj komentar (5) | Permalink | Trekbekovi (0)

Čudnog sveta ima

Stojim na stanici i čeklam autobus. Pet je sati i ulične svetiljke prizivaju dan. Čujem muziku, okrećem se i vidim mladića kome kačket prekriva pola lica. Kada je prošao pored mene primećujem da ima sunčane naočare. Ko ih još po mraku nosi? Seda na staničnu klupu, spušta ranac, torbu i kesu. Iz kese viri reket. Ustaje, pali cigaretu, stopira. Vraća se kod svojih stvari i diskretno đuska. Autobusa nema. Izvadio je burek i jede. Salvetom tapka usta. Ko još briše usta dok jede burek? Ustaje i baca papir u kantu za smeće. Vraća se i salvetom briše klupu. Ko još briše javne klupe? Seda i uzima kesu. Iz nje vadi okruglu četku za čišćenje odeće. Prelazi preko majice, pantalona, ranca. Ko još nosi četku za čišćenje odeće sa sobom i čisti se na javnom mestu? Vraća četku u kesu. Dolazi autobus. Odlazim.

Autor biljanak, 07 Septembar 2011 18:45 | Generalna | Dodaj komentar (14) | Permalink | Trekbekovi (0)

Stara pamet u novo vreme

Ko umije njemu dvije - godine zatvora. ......... Um caruje, snaga klade valja. A ludost im vlada. ........ Knjiga je najbolji čovekov prijatelj. Zato svi pričaju o otuđenosti. ......... Ko tebe kamenom ti njega hlebom. Pazite samo na srču iz pekara. ........ Ko pre devojci, njegova devojka. Ako je devojka. ........ Ćutanje je zlato. Zato i postoje tajni računi. ...... Ko radi ne boji se gladi. Na nju se već navikao. ..............................

Autor biljanak, 06 Septembar 2011 09:45 | Generalna | Dodaj komentar (8) | Permalink | Trekbekovi (0)

Čokoladne mrvice

Volela sam da jedem čokoladne mrvice kada sam bila devojčica. Da ih onako sitno grickam. Prošle su godine i godine... U sećanjima nam neke stvari bivaju lepše, ili... Jer sam se pre nekoliko godina razočarala njihovim ukusom, izgledom... Ovih dana pravila sam tortu i... Šta da vam kažem? Samo, samo Dr. Oetker. I baš me briga ako je reklama.

Autor biljanak, 05 Septembar 2011 08:12 | Generalna | Dodaj komentar (7) | Permalink | Trekbekovi (0)

Osmeh za dečaka

Stojim na stanici i gledam da li će prvo doći autobus ili će se skupiti putnici u linijski taksi. I taksisti znaju da se približava dolazak autobusa pa prelaze na automobile. Tu se muva i neki dečkić - odmah krećemo,, odmah krećemo!!! Sedam na prednje sedište zbog bržeg izaska, jer moram stići na poslednji autobus. Nisam ni primetila da je i on ušao. Kada smo stigli do drugog grada jedan putnik izlazi i on mu naplaćuje kartu. - Gospođo, mogu li vam naplatiti kartu? - Može, šefe? - Ma nisam ja šef. - Bićeš, počeo si na vreme, kažem ja i ostavljam mu bakšiš. Ostavila bih mu i više da mogu jer mi je ulepšao veče. Jer je izabrao rad umesto smaranja. Na semaforu izlazi da nešto kupi majci. Mi nastavljamo vožnju. - Koliko ima godina? - pitam. - u avgustu je napunio dvanaest. Sam hoće da radi. Kaže da će raditi za bakšiš. Izlazim, a u glavi mi dečakove reči "dolaze teška vremena". Nadam se da za tebe neće doći. Nadam se da mi nećemo pokvariti toliko da tebi i tvojim vršnjacima neće ostati ništa. Promenite nešto. Zaslužili smo.

Autor biljanak, 31 Avgust 2011 22:39 | Generalna | Dodaj komentar (8) | Permalink | Trekbekovi (0)

Formula za ostvarenje želja

"Naučnim metodama izvedena je jednačina koja pokazuje stepen ispunjenja želja pri različitim energetskim stanjima moždanih struja i talasa. Na osnovu pokazanih svojstava tokom praktične primene, jednačinu smo nazvali formula za ostvarenje želja. Ova formula nas uči kako da ovladamo onom tajanstvenom silom, o kojoj je govorio Tesla, i tom silom, odnosno snagom volje upravljamo neiscrpnom riznicom prirodnih energija. Naime, kada znamo da pobudimo što više energetskih stanja u mozgu koje izazivaju istovremenu podudarnost misaone slike sa odgovarajućom fizičkom pojavom(sinhronicitet), postaje izvesnije da će nam se želje lakše ostvariti u materijalnom svetu." Spasoje Vlajić "Ovako govori Tesla (praktična primena formule za ostvarenje želja)

Autor biljanak, 26 Avgust 2011 08:53 | Generalna | Dodaj komentar (4) | Permalink | Trekbekovi (0)

Powered by blog.rs
Valid XHTML 1.0 Strict - Valid CSS