This page looks plain and unstyled because you're using a non-standard compliant browser. To see it in its best form, please upgrade to a browser that supports web standards. It's free and painless.

Dilema (zadatak)

Dan je bio naporan pa je rešila da legne ranije i dobro se naspava. U mekoj postelji lepo se ušuškala. Bilo joj je toplo, mekano, namestila se kao malokad pa ju je osećaj blaženstva preplavio. Prvi san se polako prikrao i dok je u njega tonula oštar zvuk razbi čaroliju.... Poruka... Naglo rasanjena, na trenutak nije znala gde se nalazi. Svetlost koja je dopirala sa mesta gde joj je ležao mobilni telefon razjasni joj situaciju. Stisnutih usana pruži ruku da ga dohvati i tako poremeti ušuškanost koju je stvorila. "Eto, ja sam ti se javio", pisalo je u poruci, broj je bio nepoznat. "Kretenčino", besno opsova u sebi, "sad si našao da pogrešiš!?". Besno vrati telefon na mesto. Nije volela kad je naglo probude, pa još pogrešni. Zatvori oči i pokuša ponovo da utone u san. Ali... San se nije pojavljivao. Kakva je to poruka? Eto, on se javio... Ko još šalje takvu poruku? Mora da se neko posvađao pa ovaj kao da napravi prvi korak... Razmišljanja joj nisu davala mira. I odjednom kroz glavu joj prođe zapanjujuća misao: Šta ako nije pogrešio broj? Ako je poruka njoj? Već je bila i zaboravila.... Pre nekoliko meseci, drugarica ju je htela upoznati sa jednim momkom, rođakom komšija njene rođake. Ni ona ga nije znala, ali kažu fin momak, traži finu devojku i počeše kovati planove da ih upoznaju. Ona nije htela da čuje. Par puta je imala tako nekakva upoznavanja, dobijala dobre ocene, a momak nikada da se javi. Ovoga puta neće moći. Ali drugarica je bila uporna. Na kraju je priistala, dala svoj broj znajući da se momak neće javiti. Sada... Da li je moguće da je to on? Možda je bolje da odgovori? Ako neko želi da se pomiri da zna da je poslao poruku na pogrešan broj. Ali ako je on? Ko zna kakav je.... Možda nije, a čeka poruku, nestrpljivo, jer misli da je poslao pravoj osobi... Uze telefon i nakucka "Izvini, ko si ti i ko ti treba?". Sad će da vidi. Bolje nego da ima dilemu, a treba da spava. Nestrpljivo je čekala... Posle sat vremena stiže objašnjenje. Bio je on. Posla mu potvrdu da je to ona. Kontakt je uspostavljen. Sada imaju dvoje dece.

Autor biljanak, 04 Novembar 2011 15:07 | Generalna | Dodaj komentar (18) | Permalink | Trekbekovi (0)

Moja biografija

Ja sam bila prvoaprilska šala svojim roditeljima. Pošto sam ostala jedina kap života u njihovom postojanju, stavili su me na dlan. I tako živeh. Onda je došao gospodin Mars i poharao me. Osmehom sam mu razbila zube. On nije znao da put do moga poraza dugo traje. Došla je i pesma. Celog života mi se udvarala, ali je nisam shvatala kao ozbiljnog kandidata. Sada smo u braku, "u dobru i zlu". Muškarci nisu prepreka.

Autor biljanak, 03 Novembar 2011 08:10 | Generalna | Dodaj komentar (20) | Permalink | Trekbekovi (0)

Kako ti krene u ponedeljak....

Kažu neki ljudi da je ponedeljak mnogo bitan, kako ti on prođe takva će ti biti cela nedelja. Juče smo slavili i imali žurku, tako da moramo i danas nastaviti. Soba je ukrašena sa mnogo BALONA 000000000000000................................ Na mnogo stolova mnogo POSLUžENJA.................................. SOKOVI::::.:::::::::::::::::::::::::::::::::..: ALKOHOLIZIRANA KOKAKOLA*******************. (za one koji bi da popiju a da ne daju loš primer slavljeniku, maloletniku). JEDNA TORTA@ SLADOLED TORTA ¥, ČOKOLADNA TORTA¤, SITNI KOLAČI ;.:,,,,........;;'''""+,'..... MUZIKA ( ) {} // / =£&¡§ Aleksandre, budi se, dolaze gooooosti.

Autor biljanak, 01 Novembar 2011 05:35 | Generalna | Dodaj komentar (7) | Permalink | Trekbekovi (0)

Priča o jednoj ženi

LJUBAVNICA Bila je ljubavnica. Čekala je da on ukrade poneki minut, poneki sat ili poneki dan, pa je izgledalo da se žrtvuje za njenu sreću. Nisu ih mogli videti zagrljene na ulici, poljupce su delili kao vojnu tajnu. Ljubav je ličila na savršenstvo sve do trenutka kada se morala suočiti sa svojom samoćom. U tom času, on je delio svakodnevicu sa svojom ženom. Vreme je donosilo sumnje, nežnosti su ih brisale. Polako se stvarao začaran krug i ona nije znala šta bi u njemu mogla dobiti. Da je sama, znala bi da nema nikoga ko će je odvesti u šetnju ili bioskop. I videla je kako je teško imati nekoga, a biti sam. LEPOTICA Bog joj je podario lepotu. Od bujne kose, lepih očiju, punih i zanosnih usana kojima nije trebalo veštačko uvećavanje. Silikoni joj nisu bili potrebni jer je imala lepe i velike grudi. Imala je struk i kuk, noge koje "dobro nose miniće". Kada bi se poklonu moglo gledati u zube, poželela bi da tu lepotu ume, onako ženski, da iskoristi. Da je ne razvodnjava pogrešnim pogledima, ne isušuje nesrećnim ljubavima. Jer odavno je uvidela da nije dovoljno imati, već i znati iskoristiti to na najbolji način. Te dve stvari samo zajednički opstaju i mere se u tuđim očima. DIVNA Govorili su joj da je divna. Divili se njenoj lepoti, pameti, dobroti. Majke su je htele za sinove, sestre za braću. Uvek je osvajala rodbinu, samo je sa muškarcima imala problema. Možda su uplašeni njenom pojavom stajali po strani i ispod glasa pričali "blago onome ko je ima" ili su idući linijom manjeg otpora tražili neku koja je nosila manje breme. Muškarci koji su razmišljali "kako ništa ne mogu izgubiti ako probaju" bili su hrabriji, ali i lošiji izbor, činilo joj se. A ona je, pateći tiho u sebi, želela da je neko voli. O NJEMU Dugo su se poznavali. Pri retkim susretima, on i njegova žena izgledali su kao lep i skladan par. Da sanja o njoj saznala je mnogo kasnije, jedne večeri kada su joj zvezde pomrsile sve konce, a srce odletelo pravo u njegov zagrljaj. Nije znala kako se dogodilo da postane žena-senka, tajna koja se krišom deli na kakvom skrovitom mestu. Tek, osetila je sreću kakvu samo ljubav može pružiti. Imala je razumevanje za njegove osećaje, dilemu u kojoj je na jednoj strani bila ona - njegova muza, a na drugoj žena - njegova mučiteljica koju je hteo da ostavi. Evo, samo dok ozdravi, dok malo psihički ojača jer sad bi, u ovom momentu, za nju bio strašan šok njegov odlazak. Evo, samo dok nađe posao, da bude materijalno situirana pa će posle biti lakše. Da. Razlozi su se nizali kao dukati pod vratom bogate devojke. Nije mrzela svoju suparnicu. Poznavala ju je i stoga se čudila kako je mogla uzeti muža ženi koju poznaje. Ili bilo kojoj ženi. Osuđivanjem drugih je osudila sebe. Saznala je kako se može voleti tuđe. Vremenom, osetila bi oštar bol u srcu probodenom razboritim mislima. U tim trenucima ćutala je povučena u sebe, ograđena nevidljivim zidom patnje koji on nije mogao ni zaobići, ni srušiti. Onda bi mu sve oprostila, iscrtavajući još jednom svoj začaran krug. Krugovi su se množili gušeći je svojim postojanjem. TRENUTAK Postoje periodi u životu kada nam nesreća biva jedini saputnik na putu kojem se ne vidi kraj i ne zna se hoćemo li njime putovati do prve raskrsnice ili mnogo duže. Tada trenutak, neki možda nevažan događaj može da izazove donošenje radikalne odluke, da odseče prošlost bez kajanja i strmoglavi je niz padinu. To je bio početak priče o njihovom razlazu. O njemu koji je izbegavao da, zbog "nezgodnih situacija" pruži ruku i o njoj, koja je sama stojeći na vetrometini pokušavala da ne padne pod naletima teškoća. Tada je uvidela da su svi kamenčići koje je na putu prema njegovoj suštini nalazila i koji su joj žuljali cipele bili signali za ovo što će doći. Nije želela da ih vidi dok se nije pojavio David koji je imao kamen što najviše boli. Oštricom bola odsekla je svoju ljubav i više se nije okrenula.

Autor biljanak, 30 Oktobar 2011 18:11 | Generalna | Dodaj komentar (19) | Permalink | Trekbekovi (0)

Rođendanska čestitka

Za nekoliko dana moj sin Aleksandar slavi peti rođendan. Ovo je pesma za njega. Neka ti detinjstvo bude bezbrižno i srećno, a mladost vesela, ali mudra. Neka ti zrelost bude plodova puna, a starost duga zdrava i lucidna. U pravo vreme na pravom mestu sa pravim ljudima da se nalaziš, sreću da ne gubiš, prijatelje da stičeš. Neka se zemlja raduje što ti je stope poljubila.

Autor biljanak, 27 Oktobar 2011 18:40 | Generalna | Dodaj komentar (21) | Permalink | Trekbekovi (0)

Šta imamo od koza

Dobijam SMS. Pita me drugarica šta radim i ja joj odgovaram da đuskam. Hmmm? Gde i sa kime? Sama, kod svoje kuće, nakuckam, a ona meni piše kako mi nisu sve koze na broju i da ih odem prebrojati. Znam da nije zlonamerna, ali se zapitah: šta mi imamo od koza i prebrojavanja? Šta imamo od toga da celog života prebrojavamo da li su sve koze na broju, brinemo hoće li neka zalutati, hoćemo li ih negde pogubiti? Šta vredi jednoj osobi što zna precizno u milimetar kako se i kada nešto radi, a oseća se nesrećno? I ako se nešto pomeri i nije po šemi eto problema. Eto jada. Lošeg rasporeda zvezda. Sa svih strana vrebaju tamničari koji žele da nas stave u tamnicu zbog svojih "potreba". Moramo li i mi utamničiti svoj život?

Autor biljanak, 26 Oktobar 2011 17:48 | Generalna | Dodaj komentar (19) | Permalink | Trekbekovi (0)

Dođite na žurku

Dugo nisam đuskala onako do koske, od srca. Zato sam danas odvrnula muziku i đuskam za svee pare. Crvena jabuka,Đole Balašević, 3dravko Čolić, Toše.... "Veruj mi, dušo, srešćemo se, u svetu tajni mi nismo sami..." Goran Karan, Kolonija...... Muzika se niže kao biseri oko belog vrata moga raspoloženja... Ako volite, dođite da me nadigrate.... Dobro mi došli!

Autor biljanak, 26 Oktobar 2011 13:41 | Generalna | Dodaj komentar (31) | Permalink | Trekbekovi (0)

Hajde da pomognemo

Potaknuta jednim postom, zahlađenjem, pakovanjem letnje, a raspakivnjem zimske garderobe, sećanjima, pomislila sam da bi bilo dobro kada bismo pomogli. O njima se tek od skora vodi računa, možda grešim. Radi se o deci iz Svratišta. Kada mislimo o pomoći, uglavnom mislimo na decu iz Domova, a na ove druge malo manje. Ili grešim. Zato sam pomislila da garderobu naše dece, koja je čitava i čista, poklonimo deci iz Svratišta. Možemo organizovati da neki kamion stoji na određenom mestu, npr. Trgu republike, kako bi što više ljudi videlo i priložilo. Osim odeće mogu tu da budu i knjige, igračke, kompjuteri koje ste zamenili laptopovima... Ide zima, slave, Nova godina, Božići. Kolikogod imali, malo ili puno, imamo nekakav krov nad glavom i pune ormane odeće koju ne nosimo, a čuvamo. Neko će znati bolje da je nosi.

Autor biljanak, 16 Oktobar 2011 12:19 | Generalna | Dodaj komentar (8) | Permalink | Trekbekovi (0)

Svima bi bilo bolje

Upravo se vraćam sa mini sistematskog pregleda, samoinicijativnog. I privatnog. Jer kad god odem kod mog lekara, a to nije tako često, osetim se kao hipohondar. Ovako mi mirna duša. Po ultrazvučnim pregledima reklo bi se da nisam cura za bacanje. Jedino mi je štitna žlezda smanjenja, ali je ovako dobra. Trebala bih uraditi testove na hormone jer imam viška kilograma i umora. I pitam se, a pogotovo danas, zar ne bi bilo svima bolje da se udruže državne i privatne službe. Šest preglda koji traju oko sat vremena mogu da spreče mnogo sati patnje. Ne verujem da je problem kako to organizovati i ne verujem u priče o glomaznom državnom aparatu. Sa manje sujete i više dobre volje spasili bi se mnogi ljudi. Ja bih išla čak dotle da se uvede zakonska obaveza po kojoj bi svaki stanovnik ove zemlje bio u obavezi da ide na skrininge i sistematske preglede. Ali znam.. Ovo je zemlja u kojo se nema para, sredstava, ovoga, onoga. Bolesnika pravih i onih koji to i ne znaju, e toga imamo na pretek.

Autor biljanak, 12 Oktobar 2011 16:06 | Generalna | Dodaj komentar (23) | Permalink | Trekbekovi (0)

A blogerski film?

Ko kuca - otvoriće mu se. Tako kažu. Ja kucala i kucala. Samo jednom se vrata otvoriše. Rekoše mi: "Izvinite, ali trenutno nismo kod kuće." Ah, da. Reč je o mom scenariju za igrani film. Prvo sam počela pisati scenario za seriju sa radnim naslovom "Kako se udati u Srbiji", a onda mi ovaj film "ispade" iz duše. Dala sam nekim drugaricama da ga pročitaju. Da, sve je to lepo, ali znaš li ti ko sve piše scenario, ni oni školovani ne mogu da snime film... .... .... To je tačno. Ja sam počela da pišem, a nisam imala pojma o pravilima pisanja. Posle sam našla na internetu kako se to radi. Sada će verovatno neki da skoče. "Danas svako piše scenarija, pesme.... ....". Šta da vam radim, ne zamerite. Počela sam da tražim one koji će mi pomoći da snimim film. Naravno, poslala sam najjačima. Ništa. Videla sam da se producentska kuća našeg poznatog glumca nalazi u komšiluku pa odem da vidim da li su pročitali, hoće li biti nešto.... Kaže meni čo'ek.... Veliki je to glumac i producent, toliko veliki da ne čita nikog do samog sebe. Nađite vi nekog nepoznatog reditelja koji je željan slave... ... Onda reših da nađem reditelja. Imala sam jednog određenog na umu. Videla sam jednu emisiju o njemu i po položaju Beograđanke zaključila u kom delu ulice se nalazi. Krenula od vrata do vrata. Nađem, ali poštansko sanduče malo. Zapišem adresu, pošaljem, ali se vrati. Eto nekoliko detalja sa mogu puta američkog sna. Možda moj scenario nije dobar, komercijalan, podoban za ovo podneblje.... Ali razmišljam, ako su ga objavili na sajtu hrvatske Akademije za dramsku umjetnost, onda i nije tako loš. I to su objavili prvu, neiskusnu verziju. Ili je varka bilo sve. A o čemu ili kome se radi u mom scenariju! Eh, heh heh. O dve najbolje prijateljice, žene pedesetih godina koje su pronašle iskrenu ljubav mlađih muškaraca. I o reakcijama porodice i prijatelja. Moram da naglasim da nisam član nekog klana, ne poznajem reditelje ni gluce, a o parama da ne govorim. Primam priloge u vidu reditelja, glumaca, producenata,para.... :)

Autor biljanak, 08 Oktobar 2011 05:39 | Generalna | Dodaj komentar (17) | Permalink | Trekbekovi (0)

Kako sam počela

Reči izazvaše sećanja... Priča o tome kako sam ušla u pesnički život ove zemlje mogla bi da ima naslov "šta zna dete sa sela". Pisala sam pesme, htela sam da vidim vrede li nešto, da čujem tuđa mišljenja, objavim knjigu... A nisam nikog poznavala i nisam znala kome da se obratim. I sada sledi potvrda čuvenog "ko zna zašto je to dobro". Verujem da nijedna mlada devojka ne voli kada joj se udvara deda. Ali pošto sam fina ja sam se pravila naivna, a on nikada nije prešao granicu nepristojnosti. Jednog dana doneo mi je na poklon zbirku pesama neke pesnikinje. U njenoj biografiji je, između ostalog, pisalo da je član izvesnog književnog kluba. Aha! I odmah poneta pesničkim krilima ja odlučim da pronađem taj klub. Dobro se sećam pošte i telefonske govornice u koju sam ušla da bih saznala (hehe) broj telefona i adresu tog kluba. Naravno, ne saznah ništa. U Udruženju književnika bi morali da znaju to, pomislim i uz velike i široke stepenice se popeh do jedne kancelarije. Tu me dočeka čovek sa bradom, pročita par pesama koje sam donela. Reče mi da imam talenta i da će mi nekoliko pesama objaviti u časopisu koji on izdaje. Eh, posrećilo mi se, pomislim razdragano. Obletala sam kisoke tražeći njegov časopis i posle nekog vremena kupim ga, ali bez mojih pesama u njemu. Razočarana ponovo se uputih u Udruženje, ovaj put kod sekretarica. Ispričam joj moju muku. I ona mi reče kako su se ranije na tom i tom mestu okupljali pesnici pa da pokušam. Hvala lepo. Odoh tamo u januaru, baš kada su pravili pauzu. Ajde, de. Sačekam ja i odem opet. Uđem u lepu salu, sa slikama na svakom zidu. Vidim neke ljude koji su sedeli za prvim stolom,pozdravim ih i sednem odmah do njih. Ne znam šta da očekujem ni šta će da bude. Sedim i čekam. Ljudi dolaze, pozdravljaju se, sedaju. Vidim svi se poznaju, samo ja upala niotkuda. Tada ustade jedan oniži čovek sa brkovima i crnim očima. Pozdravi sve prisutne, kaže nekoliko reči. Spomenu i mene kao novo lice u klubu. Ustanem, pozdravim ih i predstavim se. Dobih odobrenje da pročitam nekoliko pesama. A ponela sam nekoliko kratkih pesama ispisanih na papiru iako sam ih znala i napamet. Ustanem ja, a mrak mi se spusti pred oči. Ni da beknem. Nađoh nekako onaj papirić da se podsetim. Reči krenuše. Videh da onaj brka sa odobravanjem klima glavom pa mi bi lakše. I eto tako, nađoh svoj klub, u njemu neke divne ljude i prijatelje, dobih i neke nagrade. Za prvu knjigu pomogao mi je onaj brka, ispostavilo se da je bio predsednik Kluba i jedan drugi mršavi ispijeni čovek čiju su reč svi slušali. Brka je bio recenzent moje prve knjige. Nije hteo da mi naplati svoju recenziju iako je to bilo uobičajeno. Mnogo godina kasnije, jedan mladić mi je tražio da napišem recenziju za njegovu knjigu. Nismo se poznavali, ali to nije bitno. Napisala sam od srca i besplatno jer tako postaje dragocenije. Važno je pružiti ruku onom ko pravi prvi korak.

Autor biljanak, 05 Oktobar 2011 15:32 | Generalna | Dodaj komentar (21) | Permalink | Trekbekovi (0)

Tri želje

Ulovio Arapin zlatnu ribicu, ona ga zamoli: - Molim te, pusti me na slobodu, ispuniću ti tri želje. Arapin razmisli i kaže joj: - Želim da budem beo, da uvek imam vode i da stalno gledam ženske guze. ........____ I ribica ga pretvori u........ wc šolju. Kada biste vi upecali ovako bukvalnu ribicu u šta bi vas pretvorila????? Mene bi mogla da pretvori u brod koji plovi morima, pristaje u različite gradove i na kraju se vraća u svoju mirnu luku.

Autor biljanak, 02 Oktobar 2011 11:46 | Generalna | Dodaj komentar (34) | Permalink | Trekbekovi (0)

Trenutak istine

Lako je busati se u grudi junačke i sipati recepte kao kečeve iz rukava... Onome ko zna da kuva. Došao je Trenutak istine, sedite u vruću stolicu, sačekajte da vam prikačimo ovu skalameriju i PRIZNAJTE vaše..... kulinarske promašaje, tri će biti dovoljna. Ne mora biti po redosledu, ili... Evo, prva u stoicu seda hrabra biljanak. Hm...phm.. 1. Puslice koje se ližu..... Istina, 2. Lenja pita koja može samo sa kašikom da se jede...... Istina, 3. Šlag koji se pije....... Istina. Pa, poštovani čitaoci, verujemo da ima i gorih, ili smešnijih, ili crnjih... Ima li još hrabrih?

Autor biljanak, 27 Septembar 2011 12:45 | Generalna | Dodaj komentar (30) | Permalink | Trekbekovi (0)

Antidepresiv

Ne pušim, ne pijem, ne drogiram se. Pišem. Do dvadesete godine izgubila sam više nego što običan čovek izgubi za čitav život. Poneke moje gubitke mnogi neće ni osetiti. Nekoliko godina po rođenju, umro mi je deda, kada sam imala deset baka, a petnaest - otac. Majka svoje roditelje nije ni upamtila. Sa devetnaest sam izgubila dom, dvorište, ulicu, adresu, domovinu, uspomene, prijatelje... I počela sam da pišem. Sekla sam bol na komade i ređala stihove. U katrene, kao korita, skupljala suze. Neki ljudi su baš voleli moje pesme. Godine su prolazile. Gotovo sve pesme su bile ispisane. Sa smirenjem je došla proza. Sa njom se manje pati. Htela sam da snimim film, da se po mom scenariju radi animirana serija... u zemlji Srbiji. Ali fali mi Sančo Pansa. Htela sam da odustanem, da se odreknem reči. Ali one počeše da viču: Nije čovek majka koja ubije svoje dete!!!! A puno dece u mene. Ne mogu da ih se odreknem. Ona se za mene bore, vitlaju mačem za moju pobedu, nemo jecaju, bolno jauču, ispunjavaju me prazninom, jedinom lepom prazninom, kada osetiš da su reči izašle i da si lagan. Da ti je duša lepša i mekša. Sve moje rane vidaju sa belim zavojima-papirom. Da nije njih ko zna kojom bi stazom pošla, na kom kilometru stala. One me leče od svih doktora bolje i lepše.

Autor biljanak, 26 Septembar 2011 08:18 | Generalna | Dodaj komentar (20) | Permalink | Trekbekovi (0)

Dvadeseta godišnjica

26. 9. 1991. - 26. 9. 2011. Nestala je jedna devojčica, nestao je jedan svet. Rađala sam se ja.

Autor biljanak, 26 Septembar 2011 07:32 | Generalna | Dodaj komentar (4) | Permalink | Trekbekovi (0)

Powered by blog.rs
Valid XHTML 1.0 Strict - Valid CSS