This page looks plain and unstyled because you're using a non-standard compliant browser. To see it in its best form, please upgrade to a browser that supports web standards. It's free and painless.

Kako sam počela

Reči izazvaše sećanja... Priča o tome kako sam ušla u pesnički život ove zemlje mogla bi da ima naslov "šta zna dete sa sela". Pisala sam pesme, htela sam da vidim vrede li nešto, da čujem tuđa mišljenja, objavim knjigu... A nisam nikog poznavala i nisam znala kome da se obratim. I sada sledi potvrda čuvenog "ko zna zašto je to dobro". Verujem da nijedna mlada devojka ne voli kada joj se udvara deda. Ali pošto sam fina ja sam se pravila naivna, a on nikada nije prešao granicu nepristojnosti. Jednog dana doneo mi je na poklon zbirku pesama neke pesnikinje. U njenoj biografiji je, između ostalog, pisalo da je član izvesnog književnog kluba. Aha! I odmah poneta pesničkim krilima ja odlučim da pronađem taj klub. Dobro se sećam pošte i telefonske govornice u koju sam ušla da bih saznala (hehe) broj telefona i adresu tog kluba. Naravno, ne saznah ništa. U Udruženju književnika bi morali da znaju to, pomislim i uz velike i široke stepenice se popeh do jedne kancelarije. Tu me dočeka čovek sa bradom, pročita par pesama koje sam donela. Reče mi da imam talenta i da će mi nekoliko pesama objaviti u časopisu koji on izdaje. Eh, posrećilo mi se, pomislim razdragano. Obletala sam kisoke tražeći njegov časopis i posle nekog vremena kupim ga, ali bez mojih pesama u njemu. Razočarana ponovo se uputih u Udruženje, ovaj put kod sekretarica. Ispričam joj moju muku. I ona mi reče kako su se ranije na tom i tom mestu okupljali pesnici pa da pokušam. Hvala lepo. Odoh tamo u januaru, baš kada su pravili pauzu. Ajde, de. Sačekam ja i odem opet. Uđem u lepu salu, sa slikama na svakom zidu. Vidim neke ljude koji su sedeli za prvim stolom,pozdravim ih i sednem odmah do njih. Ne znam šta da očekujem ni šta će da bude. Sedim i čekam. Ljudi dolaze, pozdravljaju se, sedaju. Vidim svi se poznaju, samo ja upala niotkuda. Tada ustade jedan oniži čovek sa brkovima i crnim očima. Pozdravi sve prisutne, kaže nekoliko reči. Spomenu i mene kao novo lice u klubu. Ustanem, pozdravim ih i predstavim se. Dobih odobrenje da pročitam nekoliko pesama. A ponela sam nekoliko kratkih pesama ispisanih na papiru iako sam ih znala i napamet. Ustanem ja, a mrak mi se spusti pred oči. Ni da beknem. Nađoh nekako onaj papirić da se podsetim. Reči krenuše. Videh da onaj brka sa odobravanjem klima glavom pa mi bi lakše. I eto tako, nađoh svoj klub, u njemu neke divne ljude i prijatelje, dobih i neke nagrade. Za prvu knjigu pomogao mi je onaj brka, ispostavilo se da je bio predsednik Kluba i jedan drugi mršavi ispijeni čovek čiju su reč svi slušali. Brka je bio recenzent moje prve knjige. Nije hteo da mi naplati svoju recenziju iako je to bilo uobičajeno. Mnogo godina kasnije, jedan mladić mi je tražio da napišem recenziju za njegovu knjigu. Nismo se poznavali, ali to nije bitno. Napisala sam od srca i besplatno jer tako postaje dragocenije. Važno je pružiti ruku onom ko pravi prvi korak.

Autor biljanak, 05 Oktobar 2011 15:32 | Generalna | Dodaj komentar (21) | Permalink | Trekbekovi (0)

Komentari
| sanjarenja56 | 05/10/2011 15:49 | Odgovori

Zanimljivo si počela. A početak je uvek težak. Pomogao ti je neko koga zbog toga treba ceniti, iako je daleko od savršenstva :)
Ima ovde ponekih koji zaboravljaju kako im je pomogao, a samo bi da blate i brišu sve zasluge.

| spinner | 05/10/2011 16:06 | Odgovori

Divna prica, a jos ljepsi zakljucak.

| mesecina | 05/10/2011 16:42 | Odgovori

Evo pravog dokaza da vredi biti uporan. :)

| merkur | 05/10/2011 18:01 | Odgovori

Upornost je ono sto vodi do krajnjeg cilja.

| pricalica | 05/10/2011 18:57 | Odgovori

Волим личне историје, знајући како чудесне могу да буду. Поздрав твојој упорности и људима спремним да помогну.:)

| biljanak | 05/10/2011 19:57 | Odgovori

Sanjarenja56,
zbog takvih stvari se moj blog i zove Dve strane medalje.:)

| biljanak | 05/10/2011 19:58 | Odgovori

Spinner,
hvala, pozdrav.

| biljanak | 05/10/2011 19:59 | Odgovori

Mesecina,
dokaza nikad dosta. :)

| biljanak | 05/10/2011 20:00 | Odgovori

Merkur,
onda ću morati biti mnogo uporna.:)

| biljanak | 05/10/2011 20:02 | Odgovori

Pricalica,
ljudi koji pomazu uvek zasluzuju da se o njima priča ili piše. :)

| anam | 05/10/2011 20:03 | Odgovori

Mislim da sam bila u tom klubu:))
Zamisli, možda se poznajemo:))
Bila sam na promociji knjige sanjarenja, prvoj, bilo je to jedno nezaboravno veče. Snimila sam milion slika koje su se našle posle čak i na Googlu i u mnogim albumima:))Kao i uvek ona je blistala... retko uspelo veče u klubu.

| razmisljanka | 05/10/2011 20:14 | Odgovori

Svaka čast na upornosti. Lepo je kad se nađe neko da pomogne, to se nikad ne zaboravlja.
Nadam se da ćeš još nešto objaviti, pa da mi dođemo da ti se divimo.

| sanjarenja56 | 05/10/2011 20:44 | Odgovori

Da li si ikada imala svoje veče u klubu? Promociju ili prikaz tvog rada? Uveli smo kao praksu podsećanje na to šta su članovi uradili do sada. Znaš li da ovde ima još blogera članova i da su ti se na post javile dve članice?

| biljanak | 06/10/2011 06:41 | Odgovori

Anam,
zar to nije interesantno? Zamišljamo jedno drugo, a možda se poznajemo. Mada dosta dugo nisam tamo išla, ali biće opet prilike, nadam se.:)

| biljanak | 06/10/2011 06:43 | Odgovori

Razmisljanka,
jao, pa nikako bez divljenja, pripremite veeeelke količine. :*

| biljanak | 06/10/2011 06:43 | Odgovori

Razmisljanka,
jao, pa nikako bez divljenja, pripremite veeeelke količine. :*

| biljanak | 06/10/2011 06:46 | Odgovori

Sanjarenja56
imala sam svoje veče nekoliko puta, dobila u klubu dve prve nagrade, ali to je bilo pre desetak godina. Pozdrav za sve iz kluba ali i bloga.:)

| sanjarenja56 | 06/10/2011 07:36 | Odgovori

Znači, vreme je za aktiviranje i na blogu i u klubu...da ne zarđaš :)))
Isporučiću pozdrave.

| sanjarenja56 | 06/10/2011 07:42 | Odgovori

Hoćeš li mi reći naslove svojih knjiga, ili ćemo se razmeniti knjigama kad se vidimo?

| biljanak | 07/10/2011 14:49 | Odgovori

Sanjarenja56,
pošto smo obe sprečene da dolazimo, a nadam se da će se to uskoro promeniti, mislim da bi bilo dobro da to bude u klubu. Mojih knjiga ja sam gospodar, hehe, hoću reći samo kod mene mogu da se nabave jer ih nisam davala u knjižare. Poz...

| sanjarenja56 | 08/10/2011 09:00 | Odgovori

Prihvaćeno. Isto sam i ja uradila s mojim knjigama. kod mene su, ne isplati se davati ih u knjižare, njihov kajmak je predebeo. Kad ti signaliziram da se vraćam tamo, a i ti budeš mogla, ponećemo naše knjige za razmenu :) Radujem se tome.

Dodaj komentar
Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs
Valid XHTML 1.0 Strict - Valid CSS