This page looks plain and unstyled because you're using a non-standard compliant browser. To see it in its best form, please upgrade to a browser that supports web standards. It's free and painless.

A šta ako lek za koksaki postoji?

Kažu da lek za koksaki ne postoji, da telo mora samo da se izbori, prebrodi... Bla, bla, bla... Ali.. Da li je baš tako i ko je u pravu? Iznenada, u ponedeljak, 2008. godine, počela sam da se osećam loše. Gubila sam snagu, najmanji napor mi je pričinjavao poteškoće, osećala sam se kao da sam trčala maraton. Izvadim veš iz veš mašine i izgubim dah, srce lupa, telo samo za ležanje spremno. Legnem, odmorim. Raširim veš, pa opet u krevet. Toliku nemoć nisam nikad osetila. Ne znam šta me snašlo. Dok pričam, zamorim se. U sredu, sa posla odem kod doktora. Vađenje krvi, EKG, kad ono srce u redu. Kaže mi dr da dođem sa rezultatima krvne slike, pa ćemo da vidimo šta me snašlo. Ali setim se ja jedne moje rođake koja je pre izvesnog vremena pričala kako je imala koksaki i kako se osećala. Nazovem je i ispričam kako se osećam, ona meni ispriča kako se osećala sa koksakijem i ustanovimo da ga verovatno imam i ja. I kaže da je posle nedelju dana od primene terapije jednog doktora počela da oseća prve znakove poboljšanja. Rezultati sa Torlaka su pokazivali ekstremno visoku vrednost tog virusa, ali je posle mesec dana terapije bila izlečena. Kao i jedna devojka, profesionalni sportista. Pozovem doktora da zakažem i ispričam šta mi je D. rekla. Pa ne baš posle prve nedelje, ali posle druge ćete osetiti poboljšanje, kaže on meni. Zakažem za subotu. U međuvremenu odem kod mog doktora, sa ovom dijagnozom i ispričam sve gorenavedeno, a on mi podrugljivo reče kako sam premorena i da bi bilo dobro da nađem drugi posao. Pošto me ovaj je l iscrpljuje. Nije hteo da mi da uput za Torlak, a onda pregled bez uputa bio dvadesetak hiljada. Odem ja kod tog doktora, pregleda me on prvo klasično, pa onda svojim aparatima, ustanovi da imam koksaki, prepiše terapiju. Dobih nekoliko kutijica perlica, pa i one za jačanje srca. I šta se dogodi? Posle prve nedelje ja sam se stvarno počela osećati bolje. Pila sam mesec dana terapiju i na kontroli mi je rekao da više nemam koksaki. A ja sam bila ona stara. Moj lekar, iako mi je kardiolog preporučio još dve nedelje bolovanja, zaključi ga nakon petnaest dana, jer sam se osećala mnogo bolje. Inače, ovaj doktor koji mi je pomogao je pravi doktor, radio je u zemunskom domu zdravlja, otišao je onda u inostranstvo i tamo izučio homeopatiju. Sada se time bavi i pomaže ljudima. Ja znam mnoge od njih. Pitam se posle svega da li je sujeta lekara opšte prakse zaista nepobediva? I važnija od zdravlja? Iza čoveka stoje rezultati koji se prenose od usta do usta. Homeopatija je priznata i zvanično. A zvanična medicina, jedina priznata kod nekih ljudi, koliko je ljudi poslala na groblje? U koliko je slučajeva bila nemoćna. Moć i uski vidici ne mogu zajedno.ne vode napred.

Autor biljanak, 25 Avgust 2011 07:21 | Generalna | Dodaj komentar (43) | Permalink | Trekbekovi (0)

Igrala sam fudbal

Vratila sam se sa igrališta na koje sam otišla sa porodicom, da se klinci malo istrče. Poneli smo loptu i spontano počeli igrati fudbal. Mlađi sin je rekao da nete i više mu se sviđalo da sedi u travi ili na lopti. Tako da sam danas otkrila nekoliko stvari o sebi i svojoj kondiciji. Kondicija - posle sat vremena duša mi je bila u nosu, nisam mnogo brža od petogodišnjeg deteta. A ja, to sam stvarno osetila, da imam neki dar za fudbal. Davala sam golove levom i desnom nogom, a moj muž se pokazao kao dobar golman. No ipak je dobio nekoliko golova. A i kao golman nisam bila loša. Lopte koje nisam odbranila bar sam dotakla rukom iili nogom, dosta sam i odbranila. Da je neko pre tridesetak godina bio vidovit.... Eeeee ko zna gde bi mi bio kraj...:) sada se osećam super. Tako da ovaj dan mogu pretvoriti u matematičku formulu Umor+Sport= - 30 kg + odlično raspoloženje.

Autor biljanak, 22 Avgust 2011 20:33 | Generalna | Dodaj komentar (3) | Permalink | Trekbekovi (0)

Help!!!

Help! Je l' zna neko zašto ne mogu odgovoriti na komentare. Na blogu vidim samo pola teksta, a kad uđem u administrativni deo vidim sve. Da li je to možda zbog toga što koristim mobilni telefon za pisanje i čitanje, tj. internet? Tenk ju.

Autor biljanak, 19 Avgust 2011 08:42 | Generalna | Dodaj komentar (5) | Permalink | Trekbekovi (0)

Sine moj

Kada te zagrlim pod prstima osetim nežnost. Tvoja svilena kosa svaki trn pretvara u baršun. Gledam te kako trčiš i padaš. Plačeš i kažeš - Ubi! Ljubim da sve prođe i ti odlaziš nasmejan. Svaki put kada te pogledam znam ti si veliki poljubac na ceo moj život.

Autor biljanak, 18 Avgust 2011 12:57 | Generalna | Dodaj komentar (4) | Permalink | Trekbekovi (0)

Kako zavoleti kuvanje

Žene kuvaju, a muškarci su vrhunski kuvari. Verovatno zato što imaju veću slobodu u kreiranju novih poslastica. A i ne kuvaju po ceo dan. Svaki moj pokušaj, kada sam bila dete, je završavao sa "Imamo mamu" . Da se jedinica ne umori, da bude bezbrižno dete. Eh, te jedinice. Posle, uz momka studenta, u studentskoj menzi opet se jelo bez muke. U podstanarskim danima, reših da kuvam, al kaže gazdarica "Bune se komšije, miriše jelo." (pa neće valjda da smrdi, a zagorelo nije), pa "Ja kuvam pasulj u loncu od deset litara da ne prska po šporetu"... Druga je bila ekstra kuvarica (duboko uverena u to) pa me po sto puta pitala da li je dobro, tražila da je hvalim. Jednom sam skuvala pasulj, koji je pojela, a drugi dan kada sam došla sa posla poturi mi lonac sa pasuljem pod nos. "Vidi šta se desilo", a pasulj redak, kao čorba. Pa eto meni jedinoj pođe za rukom da mi pasulj drugi dan postane čorba. Kad sam stanovala kod rođaka, htela sam da se što manje primetim,mada su bili divni prema meni, pa se nisam puno mešala u kuHinju. Onda sam igrom života ponovo počela da živim sa mamom. Ali ona nije sklona inovacijama u kuhinji i životu. Za svako jelo se zna kako se kuva, ni začin više, ni začin manje. Sada kada ne može da hoda i ja moram da kuvam i daje idem linijom manjeg otpora. Jedem se u sebi, ponekad prosikćem, ponekad... Jer nju ne smem pitati šta hoće da jede. Iz nekog razloga to je za nju kao da je pitam da li je nekog ubila. Bila bi odličan jatak. Ili kaže "Joj, šta me to pitaš, znaš ti." A ja stvarno ne znam. Viršle su joj mekane, salame ne može, kajgana joj je suvoparna, može na oko, sirevi slani, kiseli ili gorki, ili sve to, namaze ne voli (OPET NAMAZZZZZ!), pekmeza malo na hleb, od meda joj muka.... Izgleda da je ručak malo lakša varijanta. I tako kuvanje postaje muka. Kada bi imala slobodu i više para možda bi ga zavolela. Ili kad bi zaista naučila da idem linijom manjeg otpora?

Autor biljanak, 18 Avgust 2011 09:22 | Generalna | Dodaj komentar (1) | Permalink | Trekbekovi (0)

Nedoumice

Kakva je to moda koja od devojčica pravi žene, od žena muškarce, a od muškaraca žene. Ako će lepota spasiti svet, moramo promeniti dizajnere. Ne mora odeća da čini čoveka, dovoljno je da ga polepša. I doda osmeh na lice.

Autor biljanak, 17 Avgust 2011 16:48 | Generalna | Dodaj komentar (1) | Permalink | Trekbekovi (0)

Pesme

Pesma je trenutak uhvaćen u mrežu stihova.

Autor biljanak, 14 Avgust 2011 12:53 | Generalna | Dodaj komentar (0) | Permalink | Trekbekovi (0)

Starac i kuća

Živeo davno jedan čovek i imao dva sina. Stariji sin se oženi prvi put i dobi kćerku. U drugom braku dobi sina. Na dobijenom placu sagradi kuću, a otac osta u staroj kući. Mlađi sin je živeo u drugoj staroj kući, zajedno sa majkom, jer roditelji behu rastavljeni. U prvom braku nije imao dece. Oženio se drugi put i nekoliko godina prođe, a naslednika ne dobiše. Do starca dođoše priče da snaja ne može imati dece. I on odluči da kuću u kojoj su živeli prepiše Starijem sinu. Ali desi se jedna neverovatna stvar. Jednog jutra, Mlađa snaja je nosila mleko u mlekaru, na putu se saplela i pala preko kantice u kojoj je nosila mleko. Udarac u stomak je bio toliko jak da su je doveli kući. Devet meseci kasnije rodila je devojčicu. I tada starac odluči da rasporedi imovinu na nov način. Stariji sin će brinuti o njemu pa mu ostavlja svoju kuću, a Mlađi sin će brinuti o majci pa mu vraća u nasledstvo oduzetu kući. I tako je zla krv posejama. Starija snaja nije mogla da preboli što su ostali bez kuće. Ispod, najčešće hladnog osmeha, krila je mržnju, ali je bila dovoljno mudra da Stariji sin uvek pomisli kako su krivi ovi drugi. Prolazile su godine. Zaratilo se. Porodica Starijeg sina je pobegla na sigurno, Mlađi sin je umro pre rata, a u kući su ostale dve ženske glave. Kada su, zbog ratnih dejstava, iselili sve stanovnike mesta, njih dve se nađoše u izbeglištvu. I dobro prođoše kod tuđih ljudi. Posle svega, Stariji sin se vrati sa ženom u kuću, deca mu ostaše u drugoj državi. I Mlađa snaja sa kćerkom ode van zemlje. Nedavno umre i Starija snaja. U dve stare, oronule kuće ne živi niko. U trećoj ostareloj kući živi Stariji sin, starac.

Autor biljanak, 13 Avgust 2011 16:01 | Generalna | Dodaj komentar (1) | Permalink | Trekbekovi (0)

nešto između

Kada postanemo statistika, nema nam spasa. Moramo postati priče koje će drugi prepričavati. Hvala svima na komentarima. Pozdrav.

Autor biljanak, 11 Avgust 2011 23:15 | Generalna | Dodaj komentar (0) | Permalink | Trekbekovi (0)

Ko je važniji

Podare vam zvezde osmeh i kažu: Osmehuj se životu! Počnete da učite prve korake, prve reči... Vidite shvatate, razumete... Onda čujete kako je život težak, pun problema, kako se pati, plače i čezne... Pa se setite zvezda... Čije su reči važnije? One što ste čuli pre rođenja ili one što slušate svaki dan? Ipak vam sjaj zvezda izgleda lepše od sjaja suza. I vi znate kojim ćete putem. A onda vidite da se rukama držite za nebo, a nogama za zemlju. I ne znate koji je koren jači.

Autor biljanak, 11 Avgust 2011 11:39 | Generalna | Dodaj komentar (0) | Permalink | Trekbekovi (0)

Gde je početak

Prvi plač označava početak puta. Psihijatri kažu "Lezite na kauč i ispričajte mi traume iz detinjstva." Ali, zar početak nije na nekom drugom mestu, u nekom drugom vremenu? Ja sam dete svojih roditelja, kako će me vaspitavati i šta će usaditi u mene zavisi od njihovog detinjstva, života, roditelja, a i oni su nekada bili deca. Shvatite da početka nema, samo nastavci. I možda prilika da se nešto popravi i prepravi. Recimo, roditelji vas kasno dobiju. Neočekivan dar koji treba da se pazi i čuva. Uvek su tu, i kad treba i kad ne treba. Da urade, odmene. Hoćete nešto da uradite, ali oni ne dozvoljavaju. I vi onda čitate knjige, romane, slušate muziku... Polako postajete princeza. A onda izađete iz bajke i shvatite da, u stvari, trebate biti hrabri vitez. Princeza (u vama) ljutito kaže: Daj mi moje krpice, evo tebi tvoje. A život baš briga. On traje. Onda princeza uzima mač i polako počinje da vežba. Udara i biva udarana. Ipak, ispod baldahina, u najboljem slučaju, oseća se izdano, izigrano. U svaku bitku uleće sa mačem, ali žali što i dalje nije kao pre. Sve sređeno, uređeno odrađeno... Previše dana je bila princeza, premalo vitez. I onda vitez mora udariti na princezu. Da je pobedi, ukroti, opameti... A princeza se nada da je vitez džentlmen. Vitez se nada pobedi. Borba bez koje se moglo svaki dan se vodi. A ko je kriv, više ili manje, to je za neku drugu bajku.

Autor biljanak, 11 Avgust 2011 01:13 | Generalna | Dodaj komentar (3) | Permalink | Trekbekovi (0)

Šta sam ja

Govorila sam sebi, ponekad i drugima: Nisam počela da pušim, pijem, ne drogiram se. Sve udarce, kamenje i stene na svom putu izdržala sam na nogama. Sve sam iskrenija prema sebi, jer sve češće priznajem da me je strah. Prestravljena sam mogućnostima u svom životu. Ipak, znam ljude koji su mi govorili da se dive mojoj hrabrosti. Ponekad bih htela da vrištim i urlam, a drugi mi ne dozvoljavaju ni reč da prozborim, jer na njih delujem kao bensedin. A ja se plašim da će doći dan u kome ću morati da lomim, žestoko da lomim u svom životu. I da će najviše stradati nevini. Moji nevini.

Autor biljanak, 09 Avgust 2011 19:44 | Generalna | Dodaj komentar (1) | Permalink | Trekbekovi (0)

Ko sam ja

Nisam domaćica. Ni kada sam dobila decu nisam zavolela kuvanje i sav taj posao koji neko stalno rastura i prlja. Nisam ni radnik. Sve više se osećam kao magarac koji tegli i ćuti. A neki drugi su odavno postali konji i kočijaši. Ne znam ni da li sam pesnik. Sve reči koje istisne tegoba nisu dovoljno blistave da bi mi slavu donele, da bi pobedu za mene izvojevale. A od tapšanja se danas ne živi. Od mene hleba nema. Ni da umesim, ni da zaradim.

Autor biljanak, 09 Avgust 2011 14:50 | Generalna | Dodaj komentar (7) | Permalink | Trekbekovi (0)

Druga stvarnost

Potrebna mi je druga stvarnost. Stvanost u kojoj ću imati više zaslužene sreće, pravih prilika, otvorenih vrata... Prostor u kome se neću osećati gluvonemo i hendikepirano. Želim da čujem svoj glas kako izlazi i preliva se bojama moga straha, nesigurnosti, nevere, sa mračnim tonovima očaja i bezglasnog krika. Potrebna mi je ta napuklina koju pravi moćan glas. Da se dve stvarnosti pomešaju, da poverujem, da oživim snove, da udahnem život srcu koje kuca.

Autor biljanak, 08 Avgust 2011 19:53 | Generalna | Dodaj komentar (3) | Permalink | Trekbekovi (0)

Blog naš nasušni

Između rada na poslu i kod kuće, između pelena za decu i odrasle, između prljavog i čistog veša, između dva autobusa, između redova moje životne priče izgubila se poneka reč ili misao. Ponešto sam htela napisati drugačije, ponekad češće i više. Ne znam da li sam pisac ili osoba koja piše. Mnogo sam puta htela sve da prekinem, ali reč u meni ne želi da se iskoreni. Postala sam njen rob i to me čini srećnom. Ponekad se pitam zašto bi hteli pročitati ono što ja pišem. Imate vi svoje mišljenje. Ali eto. Volim svaki novi broj u statistici i raduje me svako novo čitanje. Dok neko popuši cigaretu, ja napišem blog. Svako se bori kako ume.

Autor biljanak, 08 Avgust 2011 08:51 | Generalna | Dodaj komentar (2) | Permalink | Trekbekovi (0)

Powered by blog.rs
Valid XHTML 1.0 Strict - Valid CSS