This page looks plain and unstyled because you're using a non-standard compliant browser. To see it in its best form, please upgrade to a browser that supports web standards. It's free and painless.

Šta se vidi na žurci

U subotu sam bila na žurci koju je organizovala moja firma. Ceo dan sam bila na poslu, ali sam sve zaboravila kada sam čula muziku. Nekoliko sati đuskanja mi nije teško palo, jedino su kola bila dugačka za moju kondiciju. To je prilika da vidite ljude koji sa vama rade u nekom drugom svetlu. Da se lepo provedete, iznenadite, začudite. Da vidite koliko su neki lepi i zgodni, kako nervozni mrgudi mogu biti blesavi i razigrani, kako neki izgledaju kao da su došli na sahranu, a drugi misle kako je vrhunac provoda da se napiju i posle ne znaju gde se nalaze... Vidite kako su u plesu svi isti, mada svako pleše kako ume. Vidite delić pravog lica onih sa kojima radite, što može da popravi ili pogorša sliku u vašim očima. Oči koje pažljivo gledaju svašta mogu primete.

Autor biljanak, 16 Januar 2012 21:00 | Generalna | Dodaj komentar (24) | Permalink | Trekbekovi (0)

www.tetka.rs

Ostala žena bez posla. Razmišljala je šta i kako. Treba joj posao. Smislila i provela u delo. Nastao je sajt www.tetka.rs, za njega je dobila nagradu. Pogledajte vredi li.

Autor biljanak, 12 Januar 2012 19:43 | Generalna | Dodaj komentar (16) | Permalink | Trekbekovi (0)

Priča o kornjači i ljubavi

Mama je ušuškala Branka i poljubila ga za laku noć. Polako je izašla i ugasila svetlo. - Laku noć, Koki - promrmlja Branko tiho svom ljubimcu kornjači koja je bila smeštena na njegovom noćnom ormariću. Zatvorio je oči, ali se desilo čudo. Bio je opet dan i on je sedeo na svom krevetu, Koki je stajala u vodi i posmatrala ga. Nasmešio se i lagano joj dotaknuo prstom oklop. I taj dodir ga je, kao čarolijom, pretvorio u malu kornjaču, sličnu Koki. Branko je zapanjeno gledao svoje novo telo. - Zdravo - reče mu veselo Koki. - Šta se ovo dešava - promuca Branko - sanjam li? - Ne znam, možda - bezbrižno reče Koki - hajde da se igramo - i zapliva kroz vodu. Iako je bio zbunjen, Branko nije osećao strah. Oseti čak i neku radost. Može da se igra sa Koki kao da mu je pravi pravcati drugar. Provedoše u igri dosta vremena, već im je ponestalo mašte. - Dosadno mi je - reče Branko. -Znam. I meni. - tužno reče Koki. - Tebi je dosadno? - začudi se Branko - ali ja pazim na tebe, igram se sa tobom, hranim te, - nabrajao je zbunjeno -... volim te. Koki se setno osmehnu. - Osećam ja da ti mene voliš, ali to je, kako da ti kažem... sebična ljubav. - Ne razumem... - Vidiš...želiš da budem sa tobom zato što ti mene voliš, a ne pitaš se da li je meni dobro sa tobom i da li to želim. Ja sam samo jedan kućni ljubimac. Branku se oči napuniše suzama. - Ne plači - nežno reče Koki - hoću nešto drugo da ti kažem. Kada nekog voliš moraš mu dopustiti da bude ono što jeste, moraš ga voleti tako da mu bude dobro sa tobom, toliko dobro da poželi zauvek ostati...još plačeš? - Mislio sam da ti je lepo sa mnom, mislio sam... jecao je Branko. - Znam. Ali ne možeš znati kako je meni i šta mi treba. Ti nisi ja. Ponekad je potrebno pitati drugoga šta mu treba. Nije dovljno samo voleti. - Kupili smo knjigu o uzgoju kornjača, sve smo napravili kako piše - pravdao se Branko. - Mili, ja nisam iz knjige, ja sam stvarna. Ti ovaj... tanjir nazivaš mojim domom, a... - Ali naš stan je mali, nemamo mesta za... - Ššš...ššš... ne treba meni puno mesta...ja samo hoću da kažem da moraš dobro razmisliti šta možeš pružiti svom kućnom ljubimcu i da li to možeš da ispuniš... Ne želim da budem ovde samo da bi me pokazivao drugarima ili pisao sastave o meni u školi... -Šta ti zaista hoćeš od mene - malo sigurnije upita Branko. - Vidiš, mali, i ja sam tebe zavolela, dobar si prema meni i ne želim da odem od tebe, ali uvek možemo bolje, zar ne? Dođi kod svoje drugarice da ti ispričam šta kornjače vole i šta im je potrebno. Branko sede pored Koki, a ona ga zgrli. Šaputala mu je dugo, dugo o svojim potrebama, željama, snovima... - Branko... Branko...ustaj... jutro je - mama je budila sina. Kroz otvoren prozor pomazi mu obraz sunčev zračak. Bio je opet dečak i Koki je bila pored njega. Dovoljno za osmeh.

Autor biljanak, 11 Januar 2012 13:49 | Generalna | Dodaj komentar (23) | Permalink | Trekbekovi (0)

Puž Sima

Puž Sima je s uživanjem dremkao, udobno sklupčan u svojoj kućici, kada ga je pozvao poštar. - Simo! Simo! Pošta za tebe! Pismo je bilo od tetke Simke i u njemu je pisalo: "Dragi moj Simice! Bolujem već mesec dana, a tako bih volela da te vidim. Molim te, dođi mi u posetu. Tvoja tetka Simka." To je bila njegova omiljena tetka. Rastužila ga je vest o njenoj bolesti i silno je želeo da je vidi, ali ga je mučila pomisao na put jer do sad nikada nije išao sam. Trebao je preći preko jednog dvorišta, onda pokraj nekoliko kuća od kojih je jedna imala baš veliku okućnicu, pa preko puta po kojem idu veliki i brzi puževi, onda preko mostića na jednom potoku, pa preko livade. Auh! I sve to peške. Kada bi nekako mogao da se preveze do tamo... - E, danas ću te srediti... Ima da budeš kao nov... Sima oslušnu još malo, pa proviri ispod jednog lista. Komšija sa brkovima je izvezao auto iz garaže i zavukao se ispod njega. "Ako popravi kola, moći ću da pređem taj daleki put. Zavuću se dobro da me ne vidi, a onda... moram još da razmislim..." I tako je Sima celo popodne napeto posmatrao komšiju i kovao planove kako da se domogne puta. Veče je već prilično odmaklo i puž Sima je zadremao. Probudio ga je radosni uzvik komšije. Popravio je kola. Do jutra, puž Sima je išao prema autu, nekako se popeo na registarsku tabicu, sa unutrašnje strane i čekao... Ujutro, komšija sa brkovima radosno izađe iz kuće, sede u auto i krenu prema putu. Simi je bilo naporno da se drži i ne ispadne negde uz put. Videvši asfalt, on skoči i otkotrlja se u travu. Sve ga je bolelo. Odmarao se pola dana, a onda nastavio dalje. Tri dana je putovao do tetke. Ali sav umor je nestao kada je ugledao njeno ozareno lice. Ona je odmah, pošto ga je udobno smestila, otišla u kuhinju da napravi njegovu omiljenu tortu od trava. Puž Sima ju je pažljivo posmatrao, a onda upita: "Tetka, rekla si mi da si bolesna, a sad odmah trčiš po kuhinji i praviš tortu." Tetka se osmehnu: "Znaš, možeš da se razboliš i od želje da vidiš nekoga koga mnogo voliš, a nisi ga dugo video." "A to je znači tvoja boljka!" - laknulo je Simi i da se tetki ne bi pogoršalo zdravlje pojede celu tortu u slast.

Autor biljanak, 07 Januar 2012 17:42 | Generalna | Dodaj komentar (18) | Permalink | Trekbekovi (0)

BOŽIĆNA ČESTITKA

Želim vam srećno Badnje veče. Hristos se rodi. Želim vam da se obožite, složite i umnožite.

Autor biljanak, 06 Januar 2012 18:05 | Generalna | Dodaj komentar (11) | Permalink | Trekbekovi (0)

Ajde malo da gatamo

Nova godina je počela sa lepim znakovima. U prvom minutu svet su ugledale tri bebe, što je neobično. Otvoren je prelep most, mnogo više stranaca je bilo na dočeku, najavljuju smanjivanje marži, prvi dan je osvanuo sunčan i lep kao da je proleće. Čitajući znakove pored puta šta bismo mogli zaključiti? Pozivam vas da slobodno napišete svoja predviđanja, ovo je slobodan blog. Za sve napisano vlasnik bloga ne snosi nikakvu odgovornost. Na primer ja: jedan naš umetnik će postići veliki uspeh u svetu, - pojaviće se knjiga "8ulevarima Blogograda", - znani i neznani će tražiti politički azil u novonastaloj državi "Blogograd"... Sad vi...... Na kraju godine proglašavamo pobednika, tj onoga ko je imao najviše preciznih predviđanja.

Autor biljanak, 04 Januar 2012 23:40 | Generalna | Dodaj komentar (29) | Permalink | Trekbekovi (0)

Izveštaj sa dočeka

Već neko vreme zasmejavamo Boga planovima da se preselimo. Tako smo odlučili da preseljenje odložimo. Htela sam da deca kite jelku, pa sam sačekala slobodan 31. 12. Razmišljala sam da uvedemo u tradiciju pravljenje novogodišnjih ukrasa. Sada mogu reći da imam unikatnu jelku. Isekli smo iz bojanke korpu sa cvećem, krišku lubenice, grozd, dva cveta, bebu i medu. Ja sam htela da napravim pahuljicu od papira, ali više liči na cvet pa deluje da je jelka procvetala. Izgleda neverovatno lepo, sveže i veselo. Da su izvukli tri susedna broja u Bingu bila bi vlasnik 100 000 evrića, ali dobih zamenu i kockicu ( je l zna neko šta se dobije za kockicu???). Euforična zbog tih dobitaka reših da održim koncert sa 3dravom Čolićem.... Molim? Niste me videli? Hm... Pa proverite dioptriju. U kući sam imala tri svirca, gitara, plastična flaša i tastatura. Pokušala sam sinove da naučim prvim plesnim koracima, ali je stariji bio više zainteresovan za akrobacije. Mlađi je na koncertu sve vreme plesao na mojim rukama. Ozvučenje je bilo pušteno do kraja pa smo mogli pevati. Sreća, mikrofon je bio samo kod Zdravka. Pa ako kažu da će godina biti kao doček onda moram da kažem da sam dobila i drugog kantautora u porodici. Novi instrument je plastična flaša, a hit godine glasi ovako "nema jemena, nema jemena, nema jemena...." u prevodu na domaći jezik "nema vremena". Pa srećno vam bilo.

Autor biljanak, 01 Januar 2012 19:15 | Generalna | Dodaj komentar (14) | Permalink | Trekbekovi (0)

SREĆNA NOVA GODINA.

Zdravo telo, pametnu glavu, srećne okolnosti, poslušnu tastaturu, budne i maštovite admine, džakove para u kuću da unosite, a iznosite samo ono što ne valja, lepa iznenađenja, druženja i sećanja...................... Želim vam u nastupajućoj godini.

Autor biljanak, 31 Decembar 2011 08:47 | Generalna | Dodaj komentar (18) | Permalink | Trekbekovi (0)

Kada bi nestao novac (ozbiljna sam)

Kriza nikako da prođe, svi iznose svoja rešenja. A mislim da je ono vrlo jednostavno. Treba ukinuti novac. Tada bi sve postalo besplatno. A kako bi funkcionisalo? Jednostavno. Svi bi i dalje bili zaposleni, ali ne bi primali platu. Kada bi nam nešto trebalo otišli bi u prodavnicu i to uzeli. Bez para. Sva roba i usluge bi bile besplatne. Mi bi činili drugima i drugi bi činili nama. Naravno, svi se pitaju kako bi to u praksi izgledalo. Neki bi ušli u radnju i opustošili je. Ali zašto, kada mogu sve uvek dobiti besplatno. Šta bi bio rezultat? Bili bi rasterećeni novčanih problema i osetili bi sigurnost da ćemo uvek moći imati ono što nam treba. Neimaština bi nestala, pljačke i poneko ubistvo, zaposlenost bi drastično porasla. Više bi putovali, družili se, svako bi imao kuću ili stan, zdrave zube sa blistavim osmehom, potrebne lekove... Da bi sve to funkcionisali svi radno sposobni bi morali raditi. Neki bi poslovi nestali, drugi se pojavili. To bi bio jedini uslov za ovakav način života. Nestalo bi izrabljivanja radnika, pohlepe, škrosti. Dobro, možda ne bi nestalo, ali bi postalo besmisleno. Znam ja da će neki reći da mi za tako nešto nislo zreli. Slažem se. Ali zar ne bi mogli malo da se potrudimo? Ostavši bez novca svi bi postali bogati. A to je san većine, zar ne?

Autor biljanak, 28 Decembar 2011 19:43 | Generalna | Dodaj komentar (18) | Permalink | Trekbekovi (0)

Precenjene vrline - doslednost

Pre par godina razgovaram sa godinu dana starijom A. kažem joj "Poslala sam ti poruku", a ona gotovo uvređenim tonom odgovara "Ja ne čitam poruke". Ni danas ne mogu da verujem da sam to čula. Nije to jedini primer nečije doslednosti. Ljudi odluče da mobilni, komjuter, bilo šta, nije dobar za njih i ne odstupaju. Ako malo više zagrebemo ispod površine videćemo neznanje, nezainteresovanost, strah, nesigurnost.... Stvari koje, kada navuku masku doslednosti, deluju prihvatljivo. Izgubuti doslednost znači pružiti šansu trudu, radoznalosti, pokušajima, promašajima, ponovnom dizanju, poderanim kolenima i novoizraslim krilima. Prihvatiti napredak i pronaći sebe u tome. Doprineti. Poznajem ljude koji su došli sa raznih strana i ostali dosledni sebi. Govore onako kako se govorilo u njihovom selu, gradu, državi. Sreća je što se u više država govori istim jezikom, pa se razumemo. Kada doslednost doprinosi našem napretku to je vrlina, kada zbog nje gubimo tada postaje mana koja se zove inat. Da li znate nekoga kome je inat doneo dobro?

Autor biljanak, 27 Decembar 2011 11:08 | Generalna | Dodaj komentar (16) | Permalink | Trekbekovi (0)

Vozačima Hitne pomoći

Idem u Klub lagano šetajući. Nisam ni slutila da sam pronašla najbolje rešenje. Na ulicama se talasa more automobila. Čujem sirene, ali ne morske. To život svira da zavara smrt. Stekla sam naviku da na taj zvuk uvek kažem "neka ti je Bog u pomoći". Pokušavam da odgonetnem odakle dolazi jer ga čujem u blizini, a kola nigde. Napokon me sustižu dvoja kola, tražeći parče asfalta da se provuku do odredišta. I da hoće, drugi vozači ne bi imali gde. Polako odmiču, a sekunde brzo prolaze. Pokušavam da vidim ima li nekoga unutra. Gube se iz vidokruga, a ja razmišljam o vozačima. Svaki dan u borbu ulaze sa vremenom, životom, gužvama, zastojima... Moraju biti vešti, brzi, snalažljivi, sigurni. I zato želim da im čestitam. Neka u godinama koje dolaze imaju platu, a nemaju posla, neka im se putevi otvaraju, neka im život postane prijatelj, a brzina saveznik i da ih nikada ne upoznamo na poslu. Srećno momci (devojke?)!

Autor biljanak, 26 Decembar 2011 20:37 | Generalna | Dodaj komentar (20) | Permalink | Trekbekovi (0)

Čestitke i pozdravi

Svima koji slave neka je srećan Božić. Danas moja najbolja drugarica i kuma slavi rođendan. Želim da joj čestitam. Akrostih za Rajku.... Ruža izbodena trnjem, A umivena suncem, Jutrom prosipa strahove i nade, Korakom premerava sebe, A dušom boji nebo.

Autor biljanak, 25 Decembar 2011 10:21 | Generalna | Dodaj komentar (2) | Permalink | Trekbekovi (0)

Nije dobro imati desetke

Razgovaraju dvoje. Taksista i jedna devojka. Žena, majka, supruga, studentkinja, domaćica. Priča mu o fakultetu. Ima stipendiju, asistent je, u indeksu sve desetke. Previše idealno. Izašla na ispit. Žena koja joj predaje nemački lista ideks. Primećuje: Koleginice, imate sve desetke? Vraća joj indeks i kaže: Vidimo se sledeće godine. Bravo učiteljice, profesorice, ženo, čOVEČE. Ti znaš da savršenstvo ne postoji i da nije dobro biti najbolji. Prospi neki trn još da uspeh ne bude lak, to je za njihovo dobro. Obori, sruši. Kažu da je najbolja sredina. Ti, koja znaš šta znači prosečnost.

Autor biljanak, 24 Decembar 2011 12:13 | Generalna | Dodaj komentar (22) | Permalink | Trekbekovi (0)

Priče o rečima

Sa punom dušom reči potražih pomoć. Ko mi bolje može pomoći od belog papira, neispisanog, otužnog u svojoj belini. - Dobro veče - izustih puna nade. - Treba mi vaša pomoć. - Mhhhh...- promrmlja nevoljko i nastavi da belasa. Sa čudnim osećajem u stomaku reših da ponovim pitanje i malo nakitim, za svaki slučaj. - Dobro veče, stari druže. Dođoh ti prepuna reči k'o brod sa blagom. Osećam da ću napisati tako divne retke, da ćeš ponosno stajati, toliko ponosno da nijedan papir neće moći stati ni ispred tebe, ni iza tebe. Kada bi znao... - Vežbaš za dužu formu... Neki roman, možda? Dugo se znamo i zato osećam podrugljivost u njegovom glasu. Blagu, ali me je zabolela. Jer u ovom trenutku, kada me muči ova boljka, sve što nije po volji - boli. - Ne - tiho izustih - osećam toliku lepotu od reči u sebi, tako, tako...ali...ne mogu ništa napisati. Kada bi bar prva reč...prva rečenica htela da izađe...posle bih ja lako. Papir zašušta. - Svi ste vi isti. Kada ne možete pisati onako kako biste hteli gledate u mene kao u najvećeg neprijatelja, mrzite me, gužvate, bacate u koš... Naježim se kada se setim. I uvek sam ja kriv. Šta očekuješ od mene? Da ti čitam misli? Pišem umesto tebe? Ni sama nisam znala kako mi može pomoći, ali uvek se nadam da će svojom belinom izazvati reči na dvoboj. I kao pobednik nemoćno ležati pod težinom smisla onoga što sam napisala. - Znaš, kažu da trpim svašta. I to je tačno - glas mu posta malo blaži - ali bolje je ići mesec dana sa dušom punom lepih reči, nego pisati sve i svašta i kad ti ide i kad te neće... A mene večeras baš neće. Jedan papir postade mudriji od mene. Rači se komešaju, nikako da se slože i postanu celina. Dve izgubljene bitke u jednom danu. Vajnog li pisca, kukale mu reči.

Autor biljanak, 22 Decembar 2011 09:01 | Generalna | Dodaj komentar (17) | Permalink | Trekbekovi (0)

Hm! Kako odgovoriti?

Kako odgovoriti petogodišnjem detetu kada vas pita. Znaš šta meni nije jasno: - Kako Sveti Nikola živi u crkvi, a vidi ovde da li smo mi dobri? - A kako Sveti Nikola može da uđe i ostavi poklon kada nema ključ? Razne teorije su smišljane. Imate li vi neku svoju?

Autor biljanak, 20 Decembar 2011 23:45 | Generalna | Dodaj komentar (13) | Permalink | Trekbekovi (0)

Powered by blog.rs
Valid XHTML 1.0 Strict - Valid CSS