This page looks plain and unstyled because you're using a non-standard compliant browser. To see it in its best form, please upgrade to a browser that supports web standards. It's free and painless.

Srećni meseci i godine našim dečacima

Kada uđe u sobu, sve žene se okrenu da ga vide. Osmeh im se razlije po licu. Osete nežnost, toplinu, ljubav... Požele da ga uzmu u naručje. Požele da ga dugo grle i maze. Šapuću mu nežne reči. Pokušavaju da ga nasmeju. U stanju su da satima pričaju o njemu, dok im se oči sjaje, a lice blista. Pored njega potpuno podetinje i nije ih briga. Zbog njega će da kleče, pužu, jedu ono što ne vole, ispašće smešne. Šta sve može da uradi taj Veliki čovek - to Dete.

Autor biljanak, 09 Septembar 2011 23:07 | Generalna | Dodaj komentar (18) | Permalink | Trekbekovi (0)

Posvećeno Beloj ruži

Pre nešto više od godinu dana, napisla sam prvi post. Bila je to reakcija mog unutrašnjeg sveta na akcije spoljašnjeg... .... Rekla sam to nekolicini prijatelja, pisala, nekada više, nekada manje. Nekoliko puta sam rešila da prestanem sa pisanjem, ali reč je bila jača od mene. Nisam imala prijavljenih čitalaca, niko nije komentarisao... Činilo mi se da niko ne čita. Ponekad bih okačila na fejs link za blog. Prošlog meseca sam čačkala nešto po funkcijama bloga i otvorivši statistiku ostanem šokirana. Blizu hiljadu puta su otvarane stranice moga bloga, u deset zemalja sveta. Sada vidim da je taj broj mnogo veći jer se prikazuju zemlje u kojima su više od deset puta otvarali stranice. Moj blog se čita od Amerike do Australije. Pa kad je tako, reših da se malo izreklamiram. Al' ne znam gde i kako. I pronađem ovaj blog. E sad druga je priča što je ime onog bloga bilo predugačko za ovaj, pa sam uzela drugo ime i stvorila drugi blog. Neočekivano, a dobro ispade. Sada se osećam kao da sam vrišteći i zapomažući upala na lepu kućnu zabavu, pivatnu. Kada sam otvorila oči... Videla sam nasmejana lica, vesele poglede, vedre misli, uprkos svemu. I postidela sam se. Ovaj blog je moja tajna, slatka tajna koju ljubomorno čuvam. Opet sam počela da čitam, ne razmišljam više da prestanem sa pisanjem (ali to je za neki drugi post). Ovo mi se čini kao najdemokratskija zajednica. Uz belu ružu i ostalo cveće, travu, kamenčiće, puteljke, izvore... ovo je mesto gde duša može da se skloni.

Autor biljanak, 09 Septembar 2011 22:33 | Generalna | Dodaj komentar (5) | Permalink | Trekbekovi (0)

Powered by blog.rs
Valid XHTML 1.0 Strict - Valid CSS