This page looks plain and unstyled because you're using a non-standard compliant browser. To see it in its best form, please upgrade to a browser that supports web standards. It's free and painless.

Prostor i vreme

Raširila sam karirano ćebe na zemlju. Od samolepljivog kolaž papira isekla sat i zalepila ga sinu na ruku. Iscrtala sate i kazaljke. Učili smo o vremenu. Podigla sam pogled i kao da sam progledala. Videla sam prirodu. Iz ove žablje perspektive izgleda mi mnogo drugačije. Prijatna osećanja su me prepravila. Shvatila sam da treba češće sedeti na kariranom ćebetu, gledajući ono što Bog stvori. Uvek u trci sa vremenom gledamo samo tačke koje trebamo rešiti. Od prirode primećujemo poneku laticu u kosi ili uveli list pod nogom. Vidimo plavo nebo gledajući u oblake iz kojih će možda pasti kiša i pokvariti nam planove. Mislimo da se bogatimo, a ne shvatamo da gubimo neprocenjivo. A onda se uplašimo, jer Priroda opominje silovito.

Autor biljanak, 13 Septembar 2011 18:29 | Generalna | Dodaj komentar (16) | Permalink | Trekbekovi (0)

Powered by blog.rs
Valid XHTML 1.0 Strict - Valid CSS