This page looks plain and unstyled because you're using a non-standard compliant browser. To see it in its best form, please upgrade to a browser that supports web standards. It's free and painless.

Na obali...

Na obali reke sedeo je mladić i nešto zapisivao u svesku. Nije primećivao ništa oko sebe, pa ni starijeg gospodina koji se približavao laganim korakom. - Dobar dan! Šta radiš, mladiću - upita čovek. Ovaj se prene iz neke druge stvarnosti i načas presta sa pisanjem. - Dobar dan. Evo pišem nešto - promrmlja. - Pišeš? Hm! Pa zar u momka tvojih godina i snage nema nekog pametnijeg posla? - Pisanje je više od pametnog posla - odgovori mu mladić. - A je li? A šta pametno pišeš - pomalo podrugljivo upita čovek. Mladić mu pruži svesku bez reči. Čovek uzme svesku kao nešto nebitno, usputno. Namesti ozbiljan izraz lica. Tako izveštačen još više je davao snage podrugljivosti. Ali kako je odmicalo čitanje, bivao je sve manji i manji. Spusti se na nivo čoveka. Poče i da se osmehuje, klima glavom. Kada je završio sa čitanjem, pruži svesku mladiću. - Osmehujete se? - upita mladić. - Je li? A biće da je zbog ovog tvog pisanja. Kao da sam čitao sebe, k'o da sam ja pisao. I sad mi nekako lakše. K'o da je muka izašla iz mene. Mladić se po prvi put osmehnu. - Shvatili ste da je izmamljivač osmeha vrlo ozbiljno zanimanje. - Izgleda da jesam - zadovoljno reče - hm... dolaze čudna vremena u kojima će mladi biti pametniji od starih. Piši, piši - potapša mladića po ramenu - idem ja da ne smetam.

Autor biljanak, 24 Septembar 2011 07:38 | Generalna | Dodaj komentar (20) | Permalink | Trekbekovi (0)

Powered by blog.rs
Valid XHTML 1.0 Strict - Valid CSS