This page looks plain and unstyled because you're using a non-standard compliant browser. To see it in its best form, please upgrade to a browser that supports web standards. It's free and painless.

Antidepresiv

Ne pušim, ne pijem, ne drogiram se. Pišem. Do dvadesete godine izgubila sam više nego što običan čovek izgubi za čitav život. Poneke moje gubitke mnogi neće ni osetiti. Nekoliko godina po rođenju, umro mi je deda, kada sam imala deset baka, a petnaest - otac. Majka svoje roditelje nije ni upamtila. Sa devetnaest sam izgubila dom, dvorište, ulicu, adresu, domovinu, uspomene, prijatelje... I počela sam da pišem. Sekla sam bol na komade i ređala stihove. U katrene, kao korita, skupljala suze. Neki ljudi su baš voleli moje pesme. Godine su prolazile. Gotovo sve pesme su bile ispisane. Sa smirenjem je došla proza. Sa njom se manje pati. Htela sam da snimim film, da se po mom scenariju radi animirana serija... u zemlji Srbiji. Ali fali mi Sančo Pansa. Htela sam da odustanem, da se odreknem reči. Ali one počeše da viču: Nije čovek majka koja ubije svoje dete!!!! A puno dece u mene. Ne mogu da ih se odreknem. Ona se za mene bore, vitlaju mačem za moju pobedu, nemo jecaju, bolno jauču, ispunjavaju me prazninom, jedinom lepom prazninom, kada osetiš da su reči izašle i da si lagan. Da ti je duša lepša i mekša. Sve moje rane vidaju sa belim zavojima-papirom. Da nije njih ko zna kojom bi stazom pošla, na kom kilometru stala. One me leče od svih doktora bolje i lepše.

Autor biljanak, 26 Septembar 2011 08:18 | Generalna | Dodaj komentar (20) | Permalink | Trekbekovi (0)

Dvadeseta godišnjica

26. 9. 1991. - 26. 9. 2011. Nestala je jedna devojčica, nestao je jedan svet. Rađala sam se ja.

Autor biljanak, 26 Septembar 2011 07:32 | Generalna | Dodaj komentar (4) | Permalink | Trekbekovi (0)

Powered by blog.rs
Valid XHTML 1.0 Strict - Valid CSS